Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 371 дан у&пех: она је нриморала војне власти да отпусте кућама и нешто винГе прекобројних регрута који су били задржапи у касарнама да сачекају да у парламенту прође поднесени законски предлог о регрутнма п онда да их уврсте у редовну вој^у^У јануару 1903 борба је настављена. Тадашњи министар- председник, Коломан Сел, апеловао је на опозицију да престане са опструктпвном тактиком, а ђенерал барон Фејервари, министар домобранства, грмео је против опструктора свом снагом свога војничког темперамента. Изгледа да нико није сумњао да ће опструкција ускоро бити савладана; Селјемислио да ће успсти стрпљењем и убеђивањем, и једном или двема концесијама које се надао да добије од краља, док јејбарон Фејервари нагнњао тактици чврсте руке и херојским мерама. Али у тој фази кризе десио се један догађај који је компликовао ситуацију и обележио почетак кризе у њеном тежем облику. Барон Фејервари, министар домобранства, и скроз и скроз иристалица дуализма онаквог какав је створен 1867 год., није много марио тадашњег председника угарског парламента, графа Алберта Апоњиа. Ова антипатија била је узајамна. II ако су обојица били за споразум од 1867 између Аустрије и Угарске, барон Фејервари, војник, више му је придавао важности као зглавку између два дела једног нстог организма, а граф А$оњи, прпдавао је више важности његовом снецифично угарском ка-! рактеру. Барон Фејервари, аустро-мађар, гледао је на графа Апоњиа као на сенаратисту у срцу и души, и као на једну онасност по Угарску; граф Апоњи сматрао је барона Фејерварна као мађара по случајности рођења, али као аустри.јанца по васпитању и наклоностима. Обојица су били чланови, и то званични чланови, исте либералне странке, странке 1867 год.: бароњ Фејервари као министар, граф Апоњи као либералнн иредседник нарламента. Сваки се трудио да утиче на мпнпстра-председника, Коломана Села, непосредним представкама и посредним притиском. Док је барон Фејервари на њега наваљивао да стегне и да никакве уступке не чинн онструкционистима (и, чак кажу, да је он и у Бечу радио против Селовнх захтева да се учине неке мале концесије угарском народном осећању), дотле је граф Апоњи застуиао политику широких народних концесија, и дао је разуметп да ако се не буде водила таква политика онда он и његови пријатељи могу исупити из либералне странке. Он је као председник парламента, 24*