Delo

ЈЛКА КАО СМРТ шта је то чудно? Зар није човек сваки час љубоморан на људе који се удварају ма којој жени? Зар се не осећа на улпци, у кафанн, у позоришту, мало непрпјатељство противу човека којп пролази, или уђе под руку са каквом лепом девојком? Сваки је супарник, у кога је жена. Он је задовољен мужјак, појединац коме остали мужјаци завиде. Г1а оида не улазећи у та фпзиолошка прсматрања, ако је нриродно што осећа према Анети наклоност мало јачу због своје љубави према њеној матерн, зар није природно што осећа да се у њему буди нешто животпњске мржње на будућега супруга? Он ће лако укротнтп ту ниску мржњу. Али, на дну његове душе остаде горчине незадовољства протпву себе и нротиву графице. Хоће ли сумња коју он осећа у њој сметатн њнховнм свакидашњпм односима? Неће ли морати да пазп, заморном и брнжљнвом пажњом, на све своје речи, све своје поступке, своје погледе, своје понашање према младој девојци, јер ће све што буде чинно, све што буде рекао, изазиватп сумњу у матере. Кући се вратио љут, п поче да пуши све цигару за цнгаром, нагло као гневан човек, којп потрошн десет жижица док упалп дуван. Узалуд је покушао да радп. Рука, око и дух као да му се одвпкоше сликања, као да заборавише, као да никада не радише тај посао. Узео је да завршн малу започету слику: — улпчни кут у коме пева један слепац, — на је гледао са несавладљпвим немаром, с таком немоћп да је настави, да седе пред њу, с палетом у руцн, и заборави је, гледајући н даље непомнчно и расејано у њу. А онда, одједном, нестрпљење због времена које није протицало, због бескрајиих мннута, поче да га гризе својом несношљивом грозппцом. До вечере, вечеравао је у Серклу, шта да чини, кад већ не може да ради? Мисао на улицу још унапред га је морила, чинила му несносним тротоаре, пролазнике, трговине; а на помисао да учини коју посету тога дана, да оде ма коме, плану у њему тренутна мржња према свима позпаницима. Па шта да ради? Ишао Је својом радноницом уздуж и ионреко, погледајући ири сваком повратку како се на зндноме часовнику сказаљка померала за неколико секунада. 0! позпавао је добро он то путовање од врата до великога ормана претрпаног скупоценим ситнпцама! 5' часовима ватре, полета, надахнућа, илоднога н лакога пзвођења, то су му била дпвна