Delo

ЈАКА КАО СМРТ 367 — Не знам. — Да те одведем с мајком код јувелира да изабереш различак у сафирима који сам ти обећао у Ронспјеру. Лице девојчино заблиста срећом. — Ох! рече, а мајка отишла. Алп она ће се вратити. Ви ћете је причекати, је л’ те? — Хоћу, ако то не буде само дуго. — 0 ! ала је непажљив, дуго, поред мене. Ви мене сматрате за дете. — Не, каже он, не толико колико ти мислиш. II он у срцу осети жељу да се допадне, да буде галантан и духовит, као у дане своје најсјајније младости, ону инстинктивну жељу која оживљава све подобности завођења, због које паун шири реп а песник пише стихове. Фразе му се омицаху с усана, брзе, лаке; говорио је као што је умео да говори у часовима лепога расположења. Мала, оживела тим жаром, одговарала му је веома лукаво, са свом живахном препреденошћу која је била у клици код ње. А када он изненада, говорећи о нечему, узвикну: — Та то сте ми већ толико пута рекли, а ја сам вам на то одговорио... Она га нрекиде прснувши у смех: — Гле, ви ми више не говорите ти! Ви мнслнте да сам ја мама. Он се зарумене, ућута па промуца: — То је отуд што мп је твоја мајка већ сто пута исто рекла. Његова се речитост угаси; није знао више шта да говори, те га обузе страх, неразумљив страх од овог девојчета. — Ево маме рече она. Чула је када се отворише врата од првога салопа, а Олпвије збуњен као да су га ухватпли у каквој грешци, објасни како се изненада сетио датога обећања, и како је дошао да узме обе те да оду код јувелира. — Ја имам кола. Ја ћу сести доле. Они се одвезоше, и неколико минута доцни.је уђоше код златара. Како је провео цео живот у интимности, посматрању, изучавању и блискоме пријатељству са женскињем, општио увек са њима, јер је морао да нспита и открије њихове укусе, да