Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН 373 ску службу. У почетку Хартмап је намеравао постати сликар, затим музичар, док на послетку није у слободном филозофском мишљењу нашао свој прави позив. Крајем 1864 год. отпочео је Хартман нисање свога првог главног дела „Филозофије Несвеснога“ а завршио га је у првој половини 1867. год. За то време он је написао још и две драме („Тпб1ап ипс1 [бок1е“ и „Оа\чс1 нпс! Ва1бе1за“) а пре публикације ,Филозофије Несвеснога“ написао је и публиковао спис о „дијалектичкој методи", којим је добио и докторат филозофије на Уннверзитету у Ростоку. Новембра 1868. год. изашла је „Филозофија Несвеспога“ и за кратко време она је учпнила Хартмана славним човеком. Пуних десет годнна, све до 1878, то је дело бнло предмет опште пажње, оно је много дискутовано, писало се за а још више против њега, доживело је за то време 8 издања (год. 1904. нзашло је последње, једанаесто нздање) и преведено на све важније културне језике. Овако велики успех оно има да захвали с једне стране лаком стилу н духовитости, с којом је написано, с друге стране тесној везп у којој је у њему филозофска спекулација доведена са резултатпма модерне природне науке, која је тада имала хегемонију међу наукама, и напослетку својим песимизмом. Велика и дуга иолемика, коју је то дело нзазвало, кретала је се у главном око природњачке подлоге Фнлозофије Несвеснога и око њеног песпмизма. Главнн бранилац принцппа Филозофије Несвеснога био је у тој борби сам Хартман; али он је при томе нмао и добрих и духовптих савезника, међу којима треба нарочито споменути његову прву жену (она је умрла 1877; ио други пут оженио се је Хартман 1878. год.), која је у оба споменута правца бранила Хартмана. Година 1878. преставља врхунац славе Хартхманове, после те године Философија Несвеснога престаје битн предмет опште пажње а са њом и њен писац прелази мало по мало у заборав. Али његова литерарна делатност тек тада почпње да се развија и у дубину и у ширину. Јер ма како духовито и дубоко било младићско дело Хартманово, ипак само ио њему он би више био и остао филозоф од моде него филозоф од трајног значаја за историјски развптак филозофнје. Његова доцнија систематска дела много су разрађенија, јасннја п дубља. Једну за другом у току од 20 година он је обрадпо готово све главне филозофске дисциплпне: Етпку, Филозофнју Релпгнје, Естетпку, Нсторнју Филозофије н на лослетку у „Науцп о категоријама“,