Delo

390 Д Е Л 0 излагању на једну од најннтересантннјих н најважнијих али у исто доба и најпарадокснијих тачака у философији Хартмановој, шта више може се рећи да је ово учење Хартманово о последњем акту у животу човечанства једно од најпарадокснијих учења у философијп у опште. Последњи акт у животу човечанства не значн по Хартману на нме ни више ни мање, до последњи тренутак у животу света у опште, то је тренутак уништења света, тренутак у коме воља сама себе негира и враћа се у стање првобитног безболног мира. Али док код Шопенхауера трансцендетна воља за жнвот може себе да негнра у сваком поједином с.весном индивидууму, којије дошао до свести о ништавилу живота и одлучно се да га више не потврђује, дотле по Хартману трансцендетна воља нпје у стању да себе негнра у поједином ннднвидууму (индивидуална пегацнја воље нијс по њему могућа), већ она себе може негирати само у читавом једном скупу појединачних воља, као што је н. пр. човечанство такав један скуп (универзално негирање воље). Хартман не тврди аподиктично, да ће баш човечанство битп тај Провиђењем одређени скун воља, који има да изведе спасење воље од живота, могућно би било, вели ои, да то учини и једна друга животињска специја па земљп, впша од човека, која би његов културни рад предузела н продужила, а можда ће то учинити каква слпчна специја на неком другом небеском телу, на послетку није немогуће, и ако је најмање вероватно, да је Провиђење одреднло, да тек скуп воља на свима небеснем телпма, способним да носе виши органски живот, буде способан да пзведе то радпкално дело. Али нпак он држи за највероватније да је баш човечанство тај нровиђењем одређени скуп воља и одређује изближе услове, под којима ће — колико смо ми то у опште способнн да увидимо — оно битп у стању да изведе негацију воље и уништење света. Он спомнње три таква главна услова. Првп и најважнијн услов лежи у томе, да у душама људи буде спојеп интензитетом својпм бар толики део целокупне светске воље колико пзноси сва остала воља у свету. Ово на први поглед изгледа, велн Хартман, немогуће, јер како је могуће да вољпе енергије буде у човечанству толико колико је има у свима другим атомима и органским створењима у свету? Међу тим овде треба имати на уму пре свега, да душа организма нпје чист феномен сумације душа атомскпх, које тај органпзам сачињавају (види о томе даље ниже), н даље треба имати