Delo

392 Д Е Л 0 нове такве лроцесе као што их и искључује. Свакако да је падањем вероватности беде од 1 на - врло много добијено (још се више добпја ако се пит за вероватност п процеса којп - . . . 1 \ следуЈу Један за другпм, јер Је њихова вероватност -Ј алн опасност нових светских процеса тиме није нскључена. Рећи ће се, да је овај резултат неутешан, - али шта ћемо, вели Хартман, филозофија је хладна, она није зато-ту да утеиги (појезија и религија су зато ту) већ да схвати п да разуме. Релатнвнп песимнзам на тај начнн постаје апсолутним, док год .је воља у стању мира дотле се апсолутно биће налази у стању не; ативне среће, чим се воља стави у стање промене апсолутно биће ставља се у стање позитивне несреће. Треба ли зато, нита се Хартман, напуштати сваку жељу за спасењем и не радитп на њему? Кмд би то био случај ми би смо, вели он, личнлп на болесника који неће да узима лекове зато што није сигуран да, пошто буде оздравио, неће опет бити болестан од псте болести. Ми, свесна бића овога светског процеса, знамо да се апсолутно бнће налази у сгању бола у њему н наш је задатак да га од тога стања ослободимо. Ако се оно још који пут буде одлучило на који нови светски процес, свеспе индивпдуе тога новог светског процеса нека гледају како ће с њиме изићи на крај, нас се он нпшта не тиче. На прннцппе Филозофије Несвеснога надовезују се с једне стране принцппи Филозофије Природе и Психологије Хартманове, а с друге стране принципи његове практичне физозофије. Ми ћемо најнре у најкраћим потезима изложптн прве а нешто опшириије друге. У Фнлозофијп Природе (ХаШгрћПозорМе) Хартман заступа с погледом на пеоргански свет, спецпјално на бпће материје, тако званп динамички атомизам. По њему се матерпја своди потпуно на силу, а снла је идентична са вољом која реалиаира просторни однос стављен од стране идеје у Несвесноме. Пошто ндеја раздваја вољу на множину интензивнпх вољннх аката, то се материја састоји из цептара сила или из динамнчких атома. Сваки атом дејствује на све остале атоме, свакн атом својом динампчком акцијом пспуњује цео светски гфостор, а седиште атома или атом у ужем смислу то је пмагинарно место у коме