Delo
ЕДУАРД ХАРТМЛН 395 вати никакву свест целине, иошто веза међу молекуларппм свестима таквих комплекса није довољна, да нроизведе општу свест. Напротив, сваки органски комплекс, коме се може придати нндпвидуалитет, има свест целине. Пошто свака ћелица преставља несумњиво целипу за себе, то се свакој од њих да придати свест; биљка нема свести целине, јер је веза међу појединим ћелицама њеним сувише лабава, да би свести ћеличне могле да се стопе у једну општу свест. То исто важи и за вегетативне органе и органске системе у животињском организму; нервни систем пак нрестава један читав низ ннжих и виших нервних центра и свакн такав центар нма се сматратп као седпште засебне свести. На тај начин у човеку поред централне свести велнког мозга постоје још и свестп нижих нервних центара (средњег мозга, малог мозга, продужне и кнчмене мождиие и. т. д.), само што је услед недовољне везе нзмеђу нижих и највншег центра цептрална свест одвојена од ових нижих свести и за њих она незна. Међу тим ипак садржајп пижих свести долазе донекле као саставпи делови у централну свест на пр. у општем осећању здравља. Али да из нижих свести једног датог ступња постане свест вишег ступња зато није довољна сама (фпзнолошка) веза међу одговарајућим матернјалннм супстратима, већ апсолутнп несвесни дух мора, да би ниже свести сумирао у целнну једпе више свести, додати атомским јединкама, које сачињавају материјалне супстратуме, сасвим пове апсолутно несвесне психичке функције, које ће извести ту сиптезу нижтг'' ^гести у више. Та апсолутна несвесна психичка функција ј ,на је за један датн органски ипдивидум и она чини душу тога организма: та је ансолутно несвесна психичка функција ндентична са дпнамично — органском функцијом, која из неорганских састојака ствара организам. У непосредну свест као такову, која постаје њеном помоћу, она никако не улази, њен субјектнвни свесни корелат то је престава самог ја као једноставног субјекта свих многостручних свесппх садржаја. Као што се дакле види, индивпдуални свесни субјект као такав апсолутпо је несвесан и по Хартману он нрестаје да егзистира заједно са телом, јер апсолутнп дух само дотле потребује и ставља такву једну несвеспу индивндуалну психпчку функцију (душу) докле је потребно да се један датн организам одржава у животу, по њему је дакле душа смртна. 26*