Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Ес1иаг(1 Еп^еШагсН: 1.а Циеб^оп МасесЈопЈеппе. Е1а1 ас1ие1— 8о1иНоп. БГђгаЈпе д-епега1 с!е с1гоН е! <1е .јиргис1еисе. Рапз 1906. стр. 78. Ако ее о важностн једпога теоријског или практичног проблема сме или треба судити према заинтересованости за њ н његову третирању, онда се с правом може рећи, да је Маћедонско питање једно од најважнијих н најактуе.шијих питања гато су данас у опгате у целоме свету на дневпоме реду. II гато .је за правилпо решење овога пнтања од највећег зпачаја, јестс то да су се данас у овој земљи изукрштали толпко многи и тако разноврсни интереси, чија комплнкованост, за сада се сме слободно рећи, не пружа нн једнога зрачка наде за ослобођењс потлаченс и систематски убијане хригаћанске раје у Маћедоеији. Није ту само у нитању ослобођењс овога народа од једпога азијатског, за цслу осталу Европу сем Русије, давно преживелог режима, пе одуговлачи сс голнко с овим питањем ни због разних вера и националнтета маћедонског народа нити иак због тога што се европски југо-исток не можс замислити и без последњег трага турске владавине у Европи. Створепе су са страпе разне разбојнпчке баиде, које под лажнпм пзговором да раде на ослобођењу маћедонског народа, извршују свесно или несвесно његово истреб.вење. Успело се вештачки да се у Маћедонији један исти народ мећу собом завади и поцепа на братоубилачке „партије*, које се између себе боре на живот и на смрт; убачен је вегато антагонизам мсђу слободне балканске државе, подржава се (*уревњивост уображеним увећавањем. и ако нико не добија ништа и све то због чега? — Иросто због тога што данашње европске државе гледају на Балканско иолуострво као на један део осталих својих колонија по Азији и Африии.