Delo

252 Д Е Л 0 Под изговором благотворног царинског спора, велике силе европске, а особито Бнглеска и Француска, разумјеле су, да се ту ради и о много узвишенијим питањима. Неодвисност, али не само по имену, малих балканских држава, много ће помоћи трајном реду и миру на Балканском Полуострву, а према томе и равнотежи и миру у Европи. Кад би друкчије било на Балкану, настала би међу великим силама у Европи велика погибаљ. Енглеска је још годпне 1885. помогла Бугарској да анектује Источну Румелију, у нади, да ће таква Бугарска бити занрјека између Русије и Босфора. Тако су и године 1906. Енглеска, Француска и Италија разумјеле, да довољно неодвисна и јака Србија може бити гарантијом полнтичке стабилности на Истоку и у цијелој Европи. Послије трагедије 1903. године Енглеска, која се много осврће на пуританске осјећаје јавнога мнијења, кад се не тиче њених интереса, поставила је Србији познате захтјеве. Ти су захтјеви и извршени. Од Трста па до Солуна Италија је на Балканском Полуострву у утакмици са Аустро-Угарском. Природно је, да Италија настоји, како би у Србији и у Црној Гори подигла јаки зид против германског мора, које хоће да нродре на југ. Италијанска краљица кћи је књаза Црне Горе, а свастика краља Петра. Недавно се говорило о вјенчању књагиње Јелене од Србије са једним принцем из куће Савоја. Таква свеза била би доказ о добрим односима између Србије и Квиринала. Добри су односи и пзмеђу Србије и Француске. То се показало о овом царинском спору, када је Француска у велике помогла Србији, да не страда у тешкој ситуацији. Ове симпатије Француске према Србији, које долазе саме по себи, помажу Србији не само материјално, него и морално, у потешкоћама, у којима се налази. Оне помажу Србији, да позна и увиди, какав је њен положај а особито, какав би могао бити у политици дунавској и ба'лканској. Снага појединих народа не мјери се само по њиховој материјалној моћи, него н по надама, које имају, и по ривендикацијама, на које мисле. Важност њпхова у свијету оснива се највише на оно, што таквп народи могу да постану, а не само на оно, што су сада. Онп, који су прелазили Дунав и Драву, увјерили су се, да је то Европа, која још није добила свој коначни облик. То земљиште још је помично. Чини се, као да народности нијесу потпуне, да су границе привремене, а др-