Delo

36 Д Е Л 0 II овако је. Ми му видимо дјела. „Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески.“ Нема у нашему животу часа да га не осјећамо близу себе, али га не можемо видјети; ове очи нијесу за то; у ону се свјетлост наше очи не могу загледати. Нама. што у себи ћутимо да има Бога, боље је него онпма што сумњају и што говоре да га нема. Ми се с поуздањем њему молимо, и примамо одозго велику крепост. Ми смо јако, темељито увјерени да пма Бога. Наш је Бог она мудрост, она вила по којој поста свијет; овога Бога- ми верујемо, њему се молнмо и надамо. Ми нећемо губити својега времена сијецајући и оцијеђујући ријечи; Бог, Природа, Матернја, Дух. II мп за то све не маримо, јер је нама драже и слађе љубпти онога који све створи, и све ствара, него разбијати главу да видимо оно што не можемо видјети. Наш је Бог онај којп нас створи, и ми му у Христу говоримо: Оче наш^ Па још за нешто друго ми се боље налазимо него онн што говоре да нема Бога. Хоћу рећи да се слажемо с човечанством свакога мјеста, свакога доба и сваке просвјете. Ниједнога м.јеста на свијету, ниједнога доба у повјести нећеш наћи без вјере у Бога. У простору нема точке, у времену нема тренутака да се когод не моли Богу. — Али, рече млади господичић, онп који говоре да нема Бога мисле да су на истини, зашто виде гдје људи на сто разнијех и противнијех начина себи представљају Бога. Знајући да га једни тварају на један начин, а други на други, закључе да нема Бога, јер да би га било сви би га људи једнако у памети имали, једна бн им слика-била, а не толико неизбројнијех и неистинитијех. — Немој мислити, одговори научитељ, да им то штогод помага. Многе и разне слике Божије, што их људи имају у иамети; многе п разне побожности и богослужја, што су на свијету, не доказуЈу никако да нема Бога, него да је невпдљив нашпјем очима, и да га људи за то творе и на много му се начина клањају. Многостручност и различност мислн п мнијења о једној ствари, или о каквоме дјелу, нипошто не дока3УЈУ Да нема оне страри, или онога дјела, него паче доказују и свједоче да јесу и да људи једнако о њима не мисле и не чују.