Delo

40 Д Е Л 0 бесима“. Мат. V, 16. Овди ти је лијепо речено како имамо свједочити -за Бога својега Оца. Ваља. да пред свијетом будемо вндјело; ваља да наша дјела (а не само наше ријечи.) буду људнма углед да се Бога опомињу; ваља да им наш живот буде побуда, полуга да се Богу подигну. Ваља да пред људнма свако наше дтело буде добро оном добротом што се види у Божијему створењу. Обично су некорнсни сви говори о Богу, али су добра дјела побожна човјека свету корисна. Добар је углед бољи од најбољега говора, што јаче и жпвље од говора утишти срце. 0 доброти не говори, него буди добар; не говори о складности, него будп складан. Сваком се крепошћу обогати, н то ће ти бити боље него да лјепорјечито о њима говориш, а у себи не узимаш ниједне. Остави књиге; дугијех се и рјечитијех говора мани, и мучећи укажи сви.јету своја дјела. „Тако да се свпјетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, н славе Оца вашега који је на небесима.“ Чујеш ли и ћутиш ли ти ово што Христос говори и хоће од нас? Он хоће добријех дјела а не лијепијех ријечи. Ниједан Христов ученик и ниједан његов аностол није свијету проповедао да има Бога; њима он не нареди да то ироповједају, него их посла проповједати Јеванђеље, Краљество Божије свакоме створењу. Код свакога је народа п у свакому је мјесту овога свијета Бог вјерован; у повијести без ове вјере нема доба; свједоче за њу све побожности, сви закони, свако богослужје. Ова је вјера најважнија и најтемељитија ствар у људству; све се мпјења, све пролази и пронада, али она опстоји. Она је по Прнроди усађена у нашему срцу; ову нам вјеру нико неуметне у душу; не мати, не свештеник; не обитељ, не црква. С духовнијем животом она нама дође од Бога. Нигда нико ннје доказао да има Бога, и ннгда нико неће доказати да га нема. Бог је онамо преко нашега умовања п доказивања. Н»ему није стало за нашу вјеру. Ако у њега вјерујемо живнмо његовијем жнвотом; ако у њега не вјерујемо његова живота нема у нама; духовно смо слнјепи, глухи, мртви, како је мртва окресана грана. Апостоли су свједочили за Бога светињом н сјајнијем трпљењем у патњи; створење говори о њему красотом и добро-