Delo

ТјОРЂЕ БРАНКОВИЋ И ЈОВАН КИНДСБЕРГ V ГОДИНИ 1573 и 16741 Смрт грофова Зрпњског и Франкопана, насилнпчка влада Немаца после њихове смрти и интригирање ердељског кнеза Михаила Апафија створише у току 1672 године нову заверу мађарских магната против хабсбуршке династије. Средиште завере било је у Ердељу, камо се повукоше незадовољници после угушења устанка Ракоци-јева н Зрињског, а коловође њене били су великаши Михаило Телеки и Дионизије Банфи, обојица шурацп кнеза Апафија, даље Ннкола Форгач, Гаврило Кенде, Павле Сепеши, Владислав Кубињи, Гаспар Пеци, Иетроци, Сухајн и други. Завереници су стајали у вези и са Француском, вековним непријатељем Хабзбурговаца. Кад је број завереника нарастао на 15.000, покушаше онп 1672 упаде у горњу Угарску, али их аустријскп генерал Коп до ноге потуче. На то се завереници по примеру свпју мађарскпх бунтовника обрате на Порту за протекцнју и помоћ. У то је време био на Порти аустријски резидент -Јован Крнстоф Кгшдсберг и он извести цара Леополда у фебруару 1673 из -Једрена, да су изасланицн бунтовника били на двору султанову и молили Турке за помоћ, али ихје везир одбио. У.једно саветује Киндсберг краљу, да ухвати и погуби главне б.унтовнпке,. наиме Петрици-ја, Кенде-а, Телеки-ја, Сухаја и Павла Сепеши-ја. 1 У иечком тајном архиву. фасциклу „Tureicau, нашао сам под годином 1673 п 1674 многб матерпјала о Ђорђу БранковпНу, доцпијем барону, грофу и деспоту. Подацп се налазе у пзвештајима аустрнјског резидента на Портп -Јована Крпстофа Киндсберга, управљенпм на цара Леополда и у прилозпма к тим нзвешта.јима. Овде пзносим главне резултате реченог материјала-