Delo

68 Д Е Л 0 мисли. Јер он.већ у првом одломку својега сгшса, одиста беа поштеде потреса и ремети све оно, што је бедни неуки човек сматрао као посве тачно и схватљиво, а то је појам о простору и времену. Уз необичну логику објективног научника, буди у нами такве мисли које, однста, све дотле нису биле познате! Попут својих оригиналних, необично духовитих разматрања*и извођења закључака и најстрожој индукцији, утврђује нас и даље у томе: да наука уопште никад није била некорисна, и да се на то употребљено време и труд не могу сматрати изгубљени ни тада када потоње генерацнје буду цениле теорпје и доктрине својих предака — као непобитне и погрешне. Напосдетку, уз свој необично лаки и лепи стил писања, какав је зар својствен ученом Французу и академичару, он нас уверава, да научника не треба никад да заплаши и баци у малодушност његов евентуални неусиех у областп науке, него напротив, да мора свакад остати истрајан и непоколебан прелаз уз нове и појачане папоре на пољу својега пословања, не тражећи отуда никакве практичне користи, и да је управо најлепши циљ таквог подстрека на иољу науке — једино онај, који се драговољно додељује или намењује самој науци и њеном- обилатијем богаћењу. У уводу својега дела Poincare одмах наглашује, да је главни смер његовог труда — истраживање истине: то је, вели једини циљ који му је достојан, па даље наставља оваким нзлагањем: Одиста морамо се у ирвом реду старати, да олакшамо људске невоље; али на што? Не бити у никаквој невољи — ипак је- неки негативни идеал, који би се могао поузданнје постићи уништењем света. Кад хоћемо човека што више да ослободимо материјалних брига, онда то чинимо зато, да понова добивену слободу употреби на познавање и посматрање истине. Међутим понекад се дешава, да нас истина поплашп својом необичном појавом; тако исто знамо, да је она кадкад варљива, да нам се, овда илн онда, тренутно приказује па се внне у недоглед као нека појава за којом бисмо, у таквоме случају, морали поћи гонећи је све даље и даље, па ипак је никад достићи. Знамо, вели, и то како је истнна често пута страховпта или управо грозна, неумитна, заповедничкн неодољива и тада се питамо: да ли је обмана, она варљива нрнвидност, која не само што много теши него и много слободи; јер она је управо