Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ И СЛАВОНИЈУ ПРИУ10Г ИСПИТИВАЊУ СРПСКЕ ПРОШ/1-ОСТИ ТОКОМ XVII ВЕКА — Др. Аие^са Иви1\ II Борба између досељеннка и хрватско - славонске властеле, којој је од старина принадало пусто земљиште што заузеше Срби при доласку свом, провлачила се кроз неколпко деценија. Ту борбу могли су Србн да издрже и да у њој победе само с тога, што се за њнх топло заузимали врховнн заповедннцн хрватске и славонске границе. Између властеле хрватске са баном на челу и граничарскнх војних заиоведника постојалаје столећима суревњнвост. Сеоба Срба, који су махом дошлн ирема уговору са гранпчарским зановедннцима, повећала је знатно моћ ових, јер су у Србима добили најодличније војнике. У рођеном интересу тих зановедника лежало је, да се Срби не потчине племићима. Најжешћи иротпвници Срба у Хрватској билп су Зрињски п Франкопан. Оба ова грофа доказивали су упорно, да њпма припада Гомирје и друга места, што их Србп населнше. Нагоњен многим молбама и тужбама тих грофова наложи надвојвода Фердинад крајем 1602 године граничарском заповеднику Виду Киселу, да испита, коме управо од те двојице припада Гомирје и околина? Барон Кисел одговори 7. јануара 1603. године, да је Гомирје у прошлости припадало Франкопанима, а Зрињскима никад не. Дуго времена лежало је ово земљпште пусто. Сад га је војничка власт изнова саградила са великим напором и трошковнма и населила на њега Србе. који су бедем ових граница. Досељеници се не могу никоме потчи-