Delo

СЕОЈА СРБА У ХРВАТСКОЈ II СЛАВОНИЈИ 131 иринело, што су баш у то доба Зрињски и Франкопани више него икад настојали, да прибаве важности своме праву на земљнште, које Срби настанише. У септембру уведе поджупан загребачки грофове Франкопане у посед места Модруш, Огулин, Тоуњ и Скрад, ма да су Срби одлучно протестовали против тога. Идућег месеца поднео је гроф Зрињски тужбу против Срба и осуо се свом жестином на њих. Под утиском тих чињеница предложи Фердинанд краљу Матпји, да Србе пресели из Лича у Брлог и у град Гусић код Оточца.1 Но сви ови плановп и предлози остадоше без последица. С јесени 1609. одржавао се у Пожуну сабор угарскнх и хрватских сталежа. Знајући добро, каквим духом дише властела хрватско-славонска према Србима, написа 17. новембра т. г. врховни заповодник славонске границе барон Жигмунд Фрндрих Траутмансдорф надвојводи Фердинанду, да ће сада без сумње хрватска властела оптужити на сабору Србе, да су неверни и да хоће Турцима да побегну и тражиће, да их сабор њима подложи. Срби су међутим више пута изјавили, да ће радије умрети него потпаети под властелу. Зато моли надвојводу, да извести краља о неистинитости свију оптужаба хрватске властеле против Срба. Надвојвода се одазове молби овој и писмом од 20. новембра обавести краља Матију о намери властеле и замолн да сабор ни један закључак о Србима не донесе пре него што се запитају граничарске власти за мишљење.1 2 Година 1611. донесе ново кретање на границп Хрватске. Срби у турском делу Лике и Крбаве створе план, да нападну град Нови, да га опљачкају и спале, па да се преселе у Гусићско Иоље на аустриском земљишту. У ту сврху изашљу једну свештену особу, да утврди појединости о сеоби са капетаном сењским Жигмундом Гусићем. Овај извести 31. јануара о том случају надвојводу Фердинанда и запита га, како да се држи према Србима.3 Фердинанд не хтеде ништа одређивати него се 18. фебруара обрати на краља Матију, који одговори 6. марта, да због склопљеног мира са Турцима не треба Србима помагати при сеоби оружаном руком, али кад се сами доселе, треба их примити. Међутим је један део Срба већ био дошао. Њих 1 Лопашић, стр. 383, 383 и 389. 2 Ратнп архив, Hof-Kriegs-rath expedit, 1609. december № 32. 3 Лопашпћ, Spomenici hrv. Krajine II dio, стр. 4. Croatica за год. 1611. <;трана 10. 9*