Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 215 друга имају нрипасти загребачком бискупу, остала многобројна села српска: које капитулу чазманском, колегији загребачких језујита и препозитури турјанској, а које Банфиру, Керечењиру и другим властеоским фамилијама. Но ова пресуда није извршена, ма да је у истом смислу донео решење и државни сабор који се идуће године састао.1 Цара Фердинанда Н., који је врло добро познавао прилике на граници, немогуће је било нокренути да учини нешто против Срба. Шта више идуће године пружио је цар у неколико маха доказе о предусретљивости и наклоности спрам Срба. 18. фебруара 1630. потврдио је Гомирцима годишњу провизију од 200 фор. коју им је још 1605 одредио. Наскоро после тога стиже му од Димитрија Јовановића, Николе Перашиновића, Димитрија из Ровишта и Дамјана Вучићагића, у име свију Срба у Крижевцу, тужба против крижевачког главног капетана Ивана Векслера. Цар одмах заповеди да се Векслер има суспендовати од звања, док се ствар не испита и док се не донесе даље решење.1 2 3Но ова година је остала знаменита у историји хрватскославонских Срба са једног много замашнијег догађаја. Цар Фердинанд изда 5. октобра 1630., у Регнсбургу, славонским Србима привилегије и статуте но којима ће живети. Срби су овим привилегијама нодељени на крижевачки, копривнички и иванићски дистрикт. Свако село сриско бирало је себи кнеза, сваки дистрикт великог кнеза (врховног судију) коме је придодано осам асесора. Одређен је тачно одношај Срба према војним нластима и према властели.8 Ове одредбе биле су темељ српским привилегијама добивеним од доцнијих владара. У то је време заповедник хрватске границе извео неке промене код Срба, које су нзазвале негодовање на српској страни. Војводска звања гомирских Срба пренео је априла 1630. у Модруш, но војводе не хтедоше оставити Гомрије. На то дође од ратних саветника заповест да оба војводе одмах изађу пред њих, где се распра изравнала.4 Ко је тада заузимао војводска места није тачно познато. У априлу 1631. године спомињу историјски извори као војводе српске Петра Дудашевића и Богоја 1 Лопашић, стр. 150, \Vindica за 1629 стр. 59. 2 Лопашић. стр. 154, Windica за 1630 стр. 22, 3 Czoernigg, Ethnographie der oesterr. Monarchie, II књига стр. 365, \Vindica стр. 117. 4 Croatica за год. 1630 стр. 38 и 51.