Delo

КРУШЕВАЦ 229 Није тешко објаенити што је стараји део вароши у подножју и на ивици терасе. Тераса ова висока је над доњом равни 11 м. а над нивоом реке 14 м., и њена горња површина је без воде, док се у њеном подножју јавља маса извора. Ти су извори још у старије време похватани и ограђени у чесме које су се и до данас одржале у врло добром стању. Има их пет и зову се: Лазарица, Добра Вода, Велика Чесма, Зула-чесма и Куриловац. Све су у самом подножју терасе, у ред су поређане и лепо озидане, свака има више цеви из којих бију јаки млазеви воде. Ови су извори — чесме — били од пресудног утицаја на положај старог Крушевца. Тек у најновије време почиње се он ширити и даље, горе по тераси, а потребу у води почињу подмнривати копаним бунарима, ма да је то због дубине скопчано с тешкоћама. Крушевац је сада удаљен од Мораве на југ 3 км. а од Расине на запад 1,5 км. Ред би био да при излагању историје Крушевца започнемо говор с римском епохом, у којој треба тражити зачетак већини наших вароши, но како поред свеколиког трагања нисмо били у стању наћн поузданијих трагова о томе, било у литератури, било на земљишту данашњзг Крушевца и непосредне му околине, то ћемо ово питање оставити, јер нпти је потребно нити смо ради да изводимо непоуздане претпоставке. Но ми не знамо шта се дешавало са местом где је сада Крушевац ни после те епохе, па се о њему не зна ни у првим вековима српске џсторије. Не зна се чак ни толико, дали је на овом месту тада и било у опште каквог људског насеља. Свега би се, као но све поуздано, могло рећи да је у половини XII столећа било у власти рашких жупана и да је од тада па сво до краја владе кнеза Лазара било непрекидно у српским рукама. Ст. Првовепчани у животу Немањину вели да је Немања добио на управу и Расину. Ст. Новаковић мисли да је Немањин део хватао од Ибра низ Мораву па до Сталаћа, границом Расине уз Мојсиње1 и после низ јастребац.2 Значи да је место на коме је сада Крушевац било у то доба на самој граници у српској држави. 1 Мојсиње је планина на 3/4 часа источно од Крушевца. 1 „Земљиште радње Немањпне", Годишњпца I, стр. 17f\ •