Delo

КРУШЕВАЦ 241 Турци нису билп задовољни са дотадањим освојењима. Њихова је моћ расла из дана у дан све више и они се нагло ширише на север. Султан Мурат је зато долазио често у сукоб и с Угрима и с деспотом. Године 1437. испаде једна угарска војска из Београда1 па преко деспотовине допре до Крушевца н под Крушевцем попали султанове лађе,2 па повлачећи се опет деспотовином потуче и потеру турску на Годомину пред Смедеревом.3 Ово наљути султана и он за све окриви деспота Ђурђа и отпоче противу њега војну и ми 1441. године видимо да је цела деспотовина у турским рукама, два деспотова сина ослепљена у М. Азији, а седи деспот склањаше се по Далмацији гањан свирепо од султана, док најзад не оде у Угарску, II ту силно наваљиваше да се отпочне рат противу некрсти. И његове молбе овога пута не осташе на празно. Кад на угарски престо седе пољски краљ Владислав би одлучено да се скупи велика војска, која ће под Ђурђем и Хуњадпјом (Сибињанин Јанком) провалити у Србију. Пољацп пристану да помогну, а иапа огласи рат за крсташки. Деспот о свом трошку скупи 25.000 Срба, а сва војска беше .јака на 40.000 људи. По Хамеру ова војска, коју сачињаваху Срби, Угри, Пољаци п немачки крсташи, крену се из Будима 22. јула 1443. године под предвођењем Бранковића „активног и предузимљивог савезника“ и код Смедерева пређе Дунав и продре до Крушевца, Пирота4 и даље. Кад је Крушевац био заузет скупила се у њему била сва војска и ту је логоровала неко време ради одмора. Чода Мијатовић вели да је већи део Крушевца том приликом изгорео.5 шевцу борављаше старешина гранпце на тој страни... Пме му је Спнан-беј-“ Интересантно је да п Хаџи-Калфа у своме географском делу (Споменик XVIII стр. 62). помиње овога Синан-беја: „Освојио га је (Крушевац) Спнан-паша, румелпски беглер-бег у време Мурата II. За Сталаћ Брокјер велп да је бпо некада јако место а да је сада разрушен, пспод брега (где је Сталаћ) где се реке састају впдео је 80—100 турскпх шајки. 1 Ст. Новаковпћ, Балканска пптања, стр. 200. наводп да је угарском војском овом прнликом заповедао Вукашин Зупровпћ. 2 М. С. Милојевић, Путопис дела праве Ст. Србпје, стр. 44 нпје разумел реч дрква у споменпцпма, већ мпслп дрва т. ј. палпсадп по шанчевпма. 3 Споменик III, стр. 133 ...„п попалпше Оугрп дрћва турска подв Кроушевцемв“; стр. 155. ,,S ц м е. попалпше Оугри градв Кроушевац и боп бпше с Тоурци на полоу Годимпноу.“ 4 М. De Haramer, Histoire de Г erapire ottoraau, traduit par M. Dochez Paris 1840 Tome I p. 198. 5 Ч. Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковпћ. Стр. 346. Дело књ. 45 16