Delo

КРУШЕВАЦ 243 После ове победе, због зимског доба, Хуњади се врати кући, а деспот очекиваше освету султанову која га и постиже одмах идуће године (1455.). Остављен самом себи деспот мораде молити за мир, али би принуђен да се одрече земаља јужно од Западне Мораве. Тако је Крушевац поново пао у турске руке. Одмах идуће године почне се султан спремати да нападне на Београд. Знатно је да су те примене чињене у Крушевцу.1 Хамер, по хроннци Туроцовој, вели да су у Крушевцу за ову опсаду ливени и опсадни топови.1 2 То по истом извору вели и Чеда Мијитовић.3 — Изгледа да је 1481. год. после једног упада сремског деспота Змаја Вука Крушевац био спаљеп и порушен а из околине мноштво света преведено на земљиште круне угарске. На неколико година пре овога догађаја побуне се протпву султана Бајазита II његовп синови, и да бп их задовољио, нарочито Селима, који захтеваше земаља у Европи, мораде им даватн извесне провпнцнје на управу. Селпм који беше дошао с војском под Једрене доби санџаке: смедеревски, видински и алаџахисарски.4 У XVI и првој половини XVII столећа снла турска беше на врхунцу. За све то време силне турске војске пролажаху Србијом и вођаху борбе с Угрима и Немцима на бојшптима с оне стране Саве и Дунава: на Мохачу, под Сигетом, Будимом и гордим Бечом. На обалама Саве и Дунава, а нарочито у Београду, имађаху Турцн бољих позиција за те ратне операције и Крушевац за време губи свој првашњи значај; са његовим се 1 Ст. Новаковић, Град Вишесав п видпнска област. Годпшњица V, стр. 146. „Познатим догађајима око опсаде Београда, који су годпну дана касвије следовали, открива нам се да се султан за опсаду Београда спремао у Крушевцу, пмајући на том месту велике топове. 2 Haramer, Histoire е. f. s. Tome I p. 255: „Des le mois d’ avril le bruit se repandit en Hongrie que Mouhammed faisait d’ enormes preparatifs pour la Conquete de Belgrade, et qu’on fondait des conons de siege a Krussovatz sur la Morava. 3 Ч. Мпјатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, стр. 270.: „Караванп од хиљаду камила и мазги заустављали су се у Крушевцу п стоварпвалп бакар, калај, а без сумње и комађе од разбијених звона, све то да се у Лазаревој престонпци слију тешки топовп за опсаду Београда.“ 4 А. Rombaud, Histoire Generale, 7. IV р. 702.: „...et Selim regut le gouvernement de Semendria, Viđdin et Aladja-Hissar..." Тако п код ЖанкјераHistoire de Г empire ottoman." 16*