Delo

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Josip Miličić, Pjesme. Naklada hrvat. akad. društva ,,Zvonimir“, Beč — У елегантном издању, дпвно и смишљено илустрованом, пздао је г. Јосип Миличић своју збпрку пажње достојнпх песама, и по садржини, и по обради. На насловном листу је једна глава која је, uo ставу, по изразу и борама на лицу, по меланхоличном погледу управљеном и прикованом за земљу, у складу са целом збирком песама једног човека коме су сви бродовп потопљени. Јесен, сутон, жуто лишће, разорена љубав, увенуле руже, погреби свих могућих врста, прецветали снови, разбијене и одагнате наде, просечни песимизам с не бог зна како интелигентним „светским болом", а кроза све то стални рефрен: Ханс није нашао своју Грету и бол, као последица тог сукоба, — то су главна п једина осећања те, као гавран, злосутне п црне збпрке иесама. Песме г. Јосипа Мпличића имају 1један пскрен акценат, и с тога, у доба када се много пева из грла, она је п прпјатна, и занимљива, јер је дошла од човека који, п ако не носи велику и сложену душу, саопштава своја лич* на и проживљена осећања. На крају збирке има п неколико препева из скоро преминулог Ђозуа Кардућиа. Ђ. П. Иличић: Песма из Прошлости. Крагујевац. 1907. 16°. Цена 0.80 дин. Један спев паметнпх стихова: Болови су трње што по срцу чеше Али осмех један може да га скреше. (стр. 88). Један спев емоционалних стихова: ...Него чуват понос и жалити друге Ма било то цуре или какве шуге. (стр. 89). Један спев филозофских стихова: Та он ће нам доћи — срећа .још му звецка Да нас као зоља наиада и пецка. (стр. 41). 1 Ко од писаца или пздавача жели да му се дело прпкаже у овомо листу, међу белешкама или међу рефератима, нека изволи сво.ј спис или својеиздање уредништву овога листа послати.