Delo

344 ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ озго, стављена, некако подожена. — Та маса била је нећокретна. Мало по мало очи г-ђе Сиржер навикнувши се на помрчнну, разликовале су тело посађено или чучнуто на јастуку; опазила је скупљене и искривљене удове, укочену главу, мало окренуту на лево... Лампа, коју је Хело донела осветли детаље тог збрканог облика... Госпођа Сиржер приближи се узглавнику, изнедадц је та безоблична ствар, у болници је прошла поред кревета не познавши у њему свога мужа. Одједном се капци отворише и .посматраше је погдедом који се полако окретао, док је глава почивала сагнута. -Јулија устуче, прстп јој ухватпше као клештима Ескијев зглавак. — Познао вас, рече банкар. Јулија посматраше, хипнотисана укоченим очима. Од та два ока лево је већ изгледало остакљено, готово мртво, или бар имало је жпвота у безосетном покрету. Али друго, несумњиво, живело је још: сконцентрисало је и излагало живот тога гуравог тела упола непомичног. — Сар му нећете пружити руку? прошапута Ескје. Она сеприближи кревету иузе у своју руку болесникову руку. Али стискајућп је осети како је мека, као празна; нека врста људске рукавице, испуњене тестом, која се гибала под њеном руком. Крикну. Ескје је придржа. — хМолим вас, прошапута она, немојте да останемо овде... Држећи се грчевито за банкареве руке упути се соби за рад. Роден и Фредер били су отншли. Домје н барон де Рије још су се разговаралп поред прозора, у помрчини која је постала готово потпуна. Добро јој дође та помрчина која јој је допуштала, да изваљена на фотељи опет заузме место, не привлачећн пажњу. Шану Ескјеу: — Причајте... нека се не гледа на мене, радије... Ескје се придружи двојнци младих људи. Кроз маглу обамрлости у коју је загњурила њена слабост она чу како Домје не говори више о Антонију Сиржер, већ о Клари. Говорио је: — Нећу да те узнемирујем, драги мој старн, али добро пази. Утичи својом влашћу на ћерку твоју да остави Париз, нађи јој какву другарицу њенога доба, пошље је на Југ; најзад разоноди је, спречи је да буде сама и да мисли... ако тако не. буде, ја не одговарам ништа.