Delo

356 Д Е Л 0 Вратио сам се у Холшу под сасвим другим околностима: као велики господин и велики паћеник; Кинез у формалностима, роб у копвенционалности, ништаван пред скандалима. Природп је мојој било потребно приморавање, насиља; остављена себп она је обрасла скрамом плесни као устојала вода. Једном сам подлегао лудој жељи да видим вашу сестру и отишао сам у Хубин. За казну оставили су ме сви! Тада је требало да учиним то што данас чиним; али ја сам био постао гадан, ништаван, стегао сам се — и остао у пустој кући нзбегавајући чак и вас, само да се не излажем скандалима... Сад не разумем себе — али, онда ја још нисам био човек... Најзад су ме задирнули. Мати ми је наредила да се женим. Тада сам се сетио момента своје пропасти н узбунио сам се. Тада сам име ваше сестре први пут изговорпо у ирисуству впше људи — и подсетио матер на наш уговор: Њу или никоју другу... Настало је кидање с породицом, с пријатељима и свима познаницима. За двобој који сам тада имао, морао сам да купим сведока. Није ми остао ни један друг ни иријатељ. Отада сам постао индивидуа избачена из свога света; па и поред свега тога ја се нисамм пружио за своје благо. Био сам ништаван!... И када данас, иосле толикогодишње борбе, -долазим к вама и говорим ово, — имате ли права да ме одбијете? Научили сте ме, господине, да будем човек, грађанин, радник, и сад не знам шта хоћете више? Зашто ме терате да се размишљам? Шта ме раздваја од ваше сестре? Вера, народност, стеиен образовања? Не! Онда, свакако, ништавпе формалности и сталешке предрасуде! II од те се мумије ви тако браните, ви — мој учитељ! Сад је ред на мене да вам кажем: Стидите се господине! Сад треба да се размишљам! Сутра да се покајем — о не! —ја не уступам. Ја сада хоћу срећу као сваки човек; ја ћу сад узети своје благо! — Габриела неће пристати! — рече непоколебљиви Гжимала, а затим упнта сумњиво: — Зашто данас тако изненада говорите о томе? Леон задрхта али се одмах ирибра. — Зато што моја вереница неће служитп, већ краљеватн! — одговори брзо. А кад Гжимала и даље остаде суморан и упоран, кнез га узе за руку и упита озбиљно: — Дакле, ви ми нисте брат п прнјатељ?