Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧ^Е БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ (1880—1900 год.) XII Почегак свргаетка Чим су довршени избори за далматински сабор г. 1895. цар је по праву, које му је признато, именовао новог предсједника сабора. Пменовао је вођу народне хрватске странке Клајића, искушаног и по Хрвате заслужног борца. То је био првн пут, послије много година, да је Хрват именован предсједником далматинског сабора. До тада, за више година, на предсједничкој столици сједио је Србин Војновић, који је умро неколико дана прије овпх избора. Клајић није дуго уживао ту част. Нпје ни засио на предсједничку столицу. Смрт гајененадно отргла његовим друговима, којима је тада био најпотребнији. Умро је крајем декембра 1895. Умро је, искусивши сву горчину политичког живота, непосредно прије своје смрти. Преко тридесет годпна Клајић је радио на политичком пољу. У првим годинама народне борбе против автономаша, он је водио главну ријеч. За то је много и страдао. У свом политичком раду учинио је велику погрјешку, која му се осветила пред смрт. Допустио је хрватским поповима, да се осиле и преотму хмаха у политици. 0 изборима за далматински сабор, пошљедњим пред његову смрт, у његовом изборном срезу, у Цавтату од Конавала, устадоше попови, присташе чисте хрватске странке, да га сруше на изборима. Били би га заиста и срушили, да му не прискочнше у помоћ Срби у Цавтату. Срби у Цавтату помогоше му, да продре на изборима.