Delo

К 0 Р Е Ћ 0 59 преноси своје светнтељске прпгоде п мптологије. При том је он умео да буде врло иднличан и поетпчан — на пр. његова „Цингарела“ у Напуљу. Гронау тачно примећује, да се Коређо не ограничава на кулисе од дрвета, које имају да нам наговесте једну шуму, већ он целој слици придаје нарочиту интонацију, као да је лишћем разблажена светлост испуњава. Као најбоља репродукција горскога штимунга важи слика, на којој је приказано „Мучеништво св. Плацида и Флавије“, у Парми. Њен диван целокупан тон, који се из залеђа шири, очарава поглед до краја н стоји у потпуној сагласности са светлим телима и јасним материјама на слици. Исто тако и његова чувена „Леда“, у Берлину, има за дражестан утисак који производп доста да захвали својем околном пределу. Коређо је ту у репродукцији лишћа намерно био ненатуралистичан и није дао пуно, сито зеленило, но преломљене тонове, сив и благо црнпураст, какви се можда не налазе у природи, али који као основни тон чаробно пристају уз сребрна нага тела. Ближе истини н ненадмашно је насликана сивкаста водена маса, по чијој тихој површини клизн један лабуд, остављај.ући за собом јасан сребрн траг. Само ово парче. довољно је, вели Гронау, па да се Коређо уброји међу највеће сликаре, који су икад природи њене тајне увребали. Занимљиво је да знамо што о Коређу као цртачу, о томе какав је био овај недостижни уметник боја кад црта. Ево шта вели његов одлични познавалац Гронау: Прво и пре свега Коређо је био велики сликар. Наравно да то не треба тако разумети, као што се Вазарију десило, да је он прн том био цртач мање вредности. Он то свакако не беше у смислу фиорентннске школе, нити се с каквим непогрешннм цртачем, Андрејомдел Сартом на пример, мернти може. Скоро сви његови срокови (скице) такви су, да се већ на основу њих може стећи појам о дејству, које ће као слике производитн. Његове контуре флуктуирају и покретљиве су као и на сликама његовим; њима он није хтео да једну фигуру јасно и тачно ограничн, већ да репродукује прелаз између меке форме и ваздуха. Од Коређа има неколико цртежа црвеном писаљком, на којима неизвежбано око нншта друго видети не може, оспм једне збрке линија, из којих се фигуре једва разабрати могу. Изгледа као да је несвесно, у сну, узео писаљку н пустио је да сама клизн по артији, остављајући за собом обличја која је једнно он умео да