Delo

118 Д Е Л 0 с друге стране веома пажљива према најмањем догађају из наше средине, нарочито ако има још пикантан карактер или је какав скандал. Када је прошлога лета, у августу, краљ Едвард походио немачкоги аустријског цара, а талијански министар Титони посетио аустријског, барона Ерентала, пнједан наш лист, сем нолузванпчног, није нашао да је то тако значајна ствар те да и о томе још треба говорити, и ако су, после тих похода, објављени званнчно споразуми између влада ових земаља, из којих се јасно видео један обрт у држању великих сила у маћедонском питању, питању које се непосредно наше коже тиче. II када је наша штампа била равнодушна према таквим фактима, разуме се да he се још мање интересовати пољским питањем. А оно је међу тим одиста и од значаја и интересантно. Не по томе што би оно задирало у какве међународне односе или што би од судбине његове зависили ред и мир у Европи, — јер је оно за сад&, и овакво какво је, чисто унутрашње питање царевине Немачке. Али по другој својој страни, ово унутрашње пнтање у Немачкој, добија један општи карактер и има необично интересну и значајну своју страну. Beh се поодавно води жучна борба између Немаца и Пољака у Источној Пруској. Тамо, у Зап. Пруској и Познању, Пољаци преовлађују п потискују Немце. Како се словенска раса највећма множи, а уз то се Пољаци одликују и жилавошћу и интелигенцијом, то је наступила опасност по немачки елеменат у тим крајевима. А већ немачка осетљивост и немачки нонос не допуштају да се у Немачкој развије једна тако снажпа и бројно јака народност. И природно је било да су немачки државници почели мислити н дошли на мисао да ауторитетом државним сузбијају Пољаке а помажу Немце. Тако је 26. априла (п. н.) 1886. постао закон о томе. По томе закону образованаје нарочита комисија. која има да насељава Немце у Западној Пруској и Познању — die Ansiedelungskommission Шг Westpreussen und Posen. Toj комисији, коју чине гувернери Западне Пруске и Познања, министарски комесари н нарочито одређени чиновници, стављено је оним законом 100 милијуна марака за куповање имања од нољских сељака. Како је њен посао споро ншао и резултати слаби били то је закопом од 1898 год. (28 анрила п. п.) — тај фонд повећан на 200 мнлијона марака. Др^кава је куповала нмања Пољака и уступала их Немцима или на отплату нлн продавала (разуме се јевтинпје) нли давала