Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 131 је, да има разних података о томе, како велики број мушког становншнтва у северној Арбанпји умире непрпродном смрћу, т. ј. убиством од непријатељске руке. Нопча наводи о томе, како сам тврди, „тачније статистичке податке“ за разне тамошње крајеве. По њнма би највећп број имала Топлана (у Малиеији) са 42% убистава, а средњи број за целу област износио би 19%. Али је незгодно, што нам писац не казује, на који је начин дошао до те статистике, јер овако немамо никаква јемства, да је она „тачнија“ од свнх осталих. — Као и код нашега народа тако је и код Арбанаса врло омиљено нуцање у свакој свечаној прилицп, било општој било породнчној. — Необично јако гостопримство и чврстину задане речп хвали писац на неколико места и наводи као доказ за то и своје доживљаје. Помиње и главнија правила, на која се пази приликом гозбе и обеда. Госту се, вели, даје двапут (?) већи оброк него свима осталнма. Једе се прстнма из једног заједничког суда, а пз њега ваља узимати јело само десном руком. Ракија и мезе не сме изостати пре гозбе. У Малисији се, као и код нас, у оваким прилпкама држе дугачке здравице, док се даље на југ за њих не зна. — У мушкој ношњи разликује писац шест тппова, од којихје сваки ограпичен на засебни предео или групу од племена. — Познати појав, да међу Арбанашкињама има девојака, које се из буди каких разлога одреку удадбе и потом се одевају потпуно као мушки и живе мушким животом, потврђује и Нопча. Он зове те мушкобане амазонкама а наводн ваљда као арбанашко име за њпх назив Verdžines. — Да Арбанаси нису једноставног телесног типа, то је већ довољно познато. Изпенађује пак пишчево тврђење, у које морамо унапред сумњатп, да су Клименте као и Арбанаси око Ђаковпце и око Призрена тако у целини плави или плавих очпју као што их пнсац представља. Тај плави тип као и високи раст оп приппсује мешавинн са Словенима, т ј. са суседним Србима. За Малисоре пак каже, да су у опште црпомањасти, док су му Миридитп нешто отвореније коже. — Вредно је помепа, да Арбанасп нису ни блпзу онако озбиљни и натмурени, како бисмо пх у нас могли замишљати. II Нопча их заиста представља као људе живе, веселе нарави, који се, вели, врло често и врло много и неусиљено смеју. — Јако одржавање сроднпчких веза псто је код севернпх Арбанаса као и код црногорских племена. Иородични је морал уопште јак, алп је чудно, да Нопча зна ири.мере кон9 *