Delo

КЊИГА 46. СВЕСКА 2. Д Е Л 0 Фебруар, 1908. год. Туђинци о Србији и Српству (свршетак) 2. Берлински Конгрес „Приспевши у Берлин — 12. јуна — затекох на станици Виктора (свога брата). Ваједно доручковасмо, поразговорисмо о разним стварима, а за тим се одвезосмо у двор да се известимо о царевом здрављу. У подне је Виктор за тим одпутовао. Ја сам отишао у Министарсгво Спољних Послова, где затекох Билова, Холштајна, Бухера- и Радовића. Из разговора с њима извео сам ово: Између Русије и Инглеске дошло је до споразума, и ако овај није потпун. Има се међутим основа за наду да ће се ствари у брзо расветлити. Биконсфилд је већ у својим изјавама умеренији. Канцелар жели изнети сутра на тапет Бугарско Питање. На против Аустрија још није ни у колико задовољна. Андраши који се колеба и лавира између дворских и војничких кругова на једној и мађарских антипатија и жеља на другој страни, пропустио је прилику да учини одлучни корак у Источном Питању, и сад би хтео да и Конгрес принуди да уђе у Босну. Ми међутим немамо никакву вољу, поред свих наших симпатија и добрих жеља за Аустрију, да се завађамо са Инглеском и Русијом, како би Андрашија извукли из забуне. Овај се пак, кога мало час затекох код Биконсфилда, непрестано вози по граду, преклињући чланове Конгреса, да пусте да прође неколико дана не улазећи одмах у расправљање суштине, пошто би се тако могло доћи до неразрешљиве ситуацпје. Одо Руал, други представник Инглеске на Конгресу, кога сам одмах за тим вндео, мишљења је, да је Бизмарк сагласан с тим да сутра поДело, ка. 46. 10