Delo

142 Д Е Л 0 споразумевања Руса и Турака о утврђењима и о војсци пред Цариградом тек на случај, ако Биконсфилд наново покрене питање о повлачењу руских одељења. За тим сам отишао к Бухеру и к Холштајну, да нови текст предлога заједничкиутврдимо. — У два часа је била седница конгреса. Осим предлога за припуштање Грка и бесциљне дебате о § 6 Санстефанског Уговора није било на њој ничега занимљивијег... „Данас — 18. јуна — ништа особито. Шувалов је преговарао с Биконсфилдом и с Андрашијем о Бугарском Питању. У вече сам дознао, да још нису готови, и да Шувалов мора тражити нова упутства из Петрограда. „Јутрос — 19. јуна — ми је долазио Бловиц. Рече ми да почиње да се узнемирује о исходу конгреса. Аустрија се показује одлучнијом, него што је он до сад држао. Она никако неће прпстати да Црна Гора добије Бар, а да Срби прогласе краљевину с Босном и Црном Гором под Никитом. А до овога ће доћи, ако Аустрија не предузме потребне мере. С тога ће Аустрија бити принуђена ући у ове земље. Може се довести дотле да се Аустрија огорчи, и с тога она помишља на могућност да напусти конгрес. То ипак неће да учини сама, и с тога је опипала Инглеску, да ли би ова била готова напустити конгрес, ако јој се не би дало задовољења у Бугарској. Инглези као да још пису одговорили на постављено им питање. И с тога Бловиц држи да би врло добро било задовољити Инглезе, што би обезбедило и останак Аустријанаца на конгресу. Што се Инглеске тиче, она се неће уздржавати да и сама напусти конгрес, ако само за то буде имала разлога. — Све сам ово прибележио н дао за тим Бизмарку. Кад сам за тим пред отварање седнице могао говорити с њиме рече ми, да у томе има доста истине. Тога је мишљења и Шувалов, и с тога се нада да ће му се из Петрограда допустити да задовољи Инглезе. Седница је била мало занимљива. Претресано је питање о припуштању Грка, и за тим потврдно решено (236—237). „Вадинктон ми вели — 20. јуна — да је Русија дефинитивно пристала на балканску границу. 0 Софији се још воде преговори. Инглези хоће да се за њу Варна остави Турцима. Ако Румуни хоће целу Добручу, онда ће нова Бугарска остати одвојена од мора. На то ће Русија једва пристати. Он држи, да подела Бугарске у две разно уређене земље крије у себи клицу за нове занлете. Он налази да би било боље северну