Delo

148 Д Е Л 0 довољнти. Пошто међутим, као што је разложио Биконсфилд у подужем говору, Турска није имала да се дели, другог излаза нема осим овог предлога. — После седнице преговарао сам са Солзборијем о балканској граници. Инглези су били пристали да граница иде балканском косом; али сад захтевају још размак од пет километара. У исто време условљавају свој пристанак на границе софиског санџака овим уступком. — Са самом балканском границом био је Солзбори сагласан, али не попушта од 5 км., пошто тврди да се на врховима планинским не могу подизати утврђења, док бп се с ове стране иста постројила у теснацима. — Отишао сам за тим на вечеру код Билова и поднео сам Шувалову, који је такође ту био, један посреднпчки предлог, смишљен у међувремену. Он се с њим сагласио, али је саветовао да га не износим до последњег трепутка. После рада у редакционом одбору затекао сам у конгреској дворанп потпук. Блума који ме извести да са својим инглеским колегом није могао ни до чега доћи, и да у њнховој стручној комиспји нису још ништа свршили... Канцелар је био љут на инглеске претенсије и рече да сутра изнесем целу ствар пред конгрес. „Јутрос рано — 6. јула — дошао ми је Бловиц и саопшио ми, да је на дан пре тога преговарао с инглеским заступницима и да ми јемчи да би они уступили Батум Русији, ако би га она хтела прогласити слободним пристаништем, и обвезала се да га не утврђује. С тога он саветује да Руси учине овај уступак у почетку наредне конгреске седнице, како се расположење не би погоршало општим замеркама ма с које стране. Одмах сам о томе писао канцелару, и сам сам предао писмо пре одласка у одбор. Док смо ми у овоме преговарали о границама Бугарске био је изазван Шувалов на поље, и за тим ми рече, да му је Херберт Бизмарк донео неку норуку... Тек после 2V2 часа отпочела је конгреска седпица, и у њој је одмах узет у иретрес § о Азији, и па моје пријатно изненађење отворио га је Горчаков изјавом, да он ирима обавезу, да од Батума начпни слободно иристаниште. На то је Биконсфилд изговорио једну од својих натетичних беседа, у којој је пристао на уступање Батума Руснји. За тим су следовала дуга нретресања о граничним пнтањима. Главно је питање решено опет ua задовољство, а тиме је обезбеђен миран исход конгреса. На крају овог претресања затражио сам реч и умолио нредседнпка да за нонедељник стави на диевни ред нптање о граннцама Бугарске, пошто па