Delo

X Р 0 Н И К А 271 на коме је издахнуо онај, кога је она обожавала — њен Бог. Обема рукама дохватила је попречну греду, десним коленом се одупрла о крст, стојећи на врху стене, која означава Голготу, она га ломи ал не може и да га сломије. Крст јејачи од огорчења ове јадне жене, она га мора на себи понетп, онако исто као и онај који је носећи га иапослетку, на њему и издахнуо. Са Магдалениним очајањем и њеним разбуђеним страстима придружила се и атмосфера, небо је покривено облацима сурим и мрким, као што је песимизам сликара. Јака ваздушпа струја носи собом плаву косу Мацдаленину обавијајући је око онога натписа на крсту, као да хоће да га њоме овенча и сачува. Има врло много лепога на овој слици, али би јој се могло много и замерити, у колико је јака у замисли и у композицији, толико је слаба у обради. Страст и очајање требало је јаче сконцентрисати на нокрету, линији и мускулатури. Онај очајан напор, физичку борбу требало је изразити интензивније у грчењу и истезању мишића. Психолошки и анатомски проблем, који смо нашли онако добро решен на баханткињама у колу вештица и „Јесени“, нисмо нашли повољно решен у Магдалени. У тежњи за упропашћавањем, у ширини потеза у форми изгубљена је замисао и логика идеје. Најбоља у форми, линији и колориту је „Јесен“, средовечна гола жена — с леђа, наслоњена на један зид стоји тромо готово религиозпо пред носледњим залазећим зрацима сунчевим који осветљује њену погнуту главу. Јесен природе. Са много топлине и свежине у тоновима, са више живота изведено је ово тело сочпо и зрело, које символише јесен. У меким облицима ногу и леђа пуних животпога сока означена је прецпзппје мускулатура. Аиатомија тачннја. На овој слици је ностпгао Вучетић потпуну хар.монпју замисли колорпта и технике. Ова he слика остати једиа међу најбољим његовим уметничким творевипама. (свршиће се) П030РИШНА ХРОНИКА Ма да иоследњег месеца на репертоару Народног Позоришта није било ни једног комада, који би био вредан трети-