Delo

288 Д Е Л 0 је извршена подела иницијативе за привреду између државе и самоуправних тела. Гломазна ироцедура доношења закона данас отежава много успешно привредно напредовање, алп смо уверени да he се приликом ревизије устава пз њега избацити сви они чланови, којп спутавају брзи и плодан рад на привредн. Који су то чланови изнећемо их доцпије. II Последње две године, нешто због неуговорног стања а поглавито стога, што је у нас по све несређено и непотпуно привредно законодавство, пред скупштином је било највише пројеката министарства привреде. Овај је број јако увећан необичним полетом индустрије, што се оцртава у безброј траженнх концесија, од којих су већ многе постале закон а многе остале недовршене. Ова нагомиланост дошла је стога што је последњим уставом суспендован закон о потпомагању домаће индустрије и одузето право Министарском Савету да даје концесије већ дато законодавном телу, које неће увек да има исто мерило при давању повластица, већ се, и то врло често, руководи тренутннм расположењем према тражиоцима коицесија. Због овога је потребно при ревизији устава или избацити члан 176 којн говори о повластицама или га тако редиговати, да се за повластице сличне природе, може нарочитим законом предвидети обим у коме Министарски Савет може давати концеспје. Према овоме данас имамо индустрија од три типа у земљи: неповлашћених, повлашћених ио решењу Министарског Савета и повлашћених нарочитим законом. Неједнакост услова за развиће ових индустрија тражи, да се све ставе на исту основицу, да се свима пруже исте олакшице, да се све изједначе по правима и дужпостима. Број ових индустрија је доста знатан и он тражи правичност у законодавству, којим се разни односп у тих индустрија регулишу. У нашој земљи има 93 неповлашћених индустрија без пивара и парних млинова, који су такође неповлашћени. У години 1906, јер немамо података за 1907-му год., било је 9 пивара и 215 млинова са нарном и воденом снагом. Повлашћеннх нндустрија имамо 34. Из овога што је довде речено излази да има више неповлашћених од повлашћенпх индустрнја и то су оне за које је наша земља довољно велика потрошачка област. Но да би се