Delo

ПОСЛЕ СВРШЕННХ ТГГОВИНСКИХ УГОВОРА 303 нитн је иостало ua оспову савремених потреба у рударству, мора нарочиту иажњу обратптп на период истраживања и битп галантпија у давању олакшица за истражне радове, јер се онн често завршују по све негатпвппм резултатнма. У пас су се јављала често друштва за рударска исиитивања и тражила концесију за истраживање, само су тражени терени били тако велики, да пх но данашњем закоиу није било могуће дати. Није бпло могуће што су заузети простим правима или резервисани за рачун државе. Мора се створитп могућност у закону 'да се и овакве концеспје под извесним условима дају, али основ за оваква права лежи у немању искључивости код простих права. Ово је оправдано ако се мисли на ангажовање већег капитала за истражне радове. Данас се готово пе врши никако истраживање јер сопственици простих и искључивих права, која их омогућавају да врше истражне радове, дају пм мале терене, за која већи капитал не смеју употребити. Услови под којима се данас рударска права добивају нису тешки, али су незгодни за ангажовање озбиљнијих капиталиста, и стога је у нас највећи број издатих простих права, не у памери да се што тражн већ да се тнм правима, препродајом и преносима, дође до неке зараде, као продајом берзанскпх ефеката. Поред свих незгода по рударство ипак је неких услуга овај начин рада дао Србији, али се свакако мора смислити пзмена у закону да се не отпочне спекулација која може у питање довести углед наше земље и одстрапити индустријски свет од рударских послова код нас. Да би се могао водити надзор пад људима, који имају просто право, које траје свега годину дапа, ваља рударско одељење да има своје филијале у знатнијим рударским областима по земљи, снабдевене довољним бројем ексиерата, који ће на лицу места ценити количпну и каквоћу рада појединих рудара. Ако се које право угаси само истицањем рока, ваља сачувати иријоритет првоме лицу и не стваратп оно нервозно стање и хаос у одељењу рударском у гашењу тих права, које је давало могућности толиким злоупотребама. Рударски закон у давању извесних олакшица, кад се добнје концесија рударска, ч<>ра имати нарочито у впду државна добра, шуме, утрине, падове и друго, које уз концесије даје рударству. Јасно мора бнти обележено, да се држава одриче извесних својих добара само у толико у колико су она потребна