Delo

ПОСЛЕ СВРШЕНИХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОРА 305 тих метала. Код нас су још и данас побркани појмови и метал је идентиковаи са радом, те је то био разлог мојих нретходпика да огромне терене, нарочито алувијоне златпе, резервишу за рачун државе. Овим резервисањем учињене су две штете: једна, што се држава лишила фискалних прихода од рударских права на те терене, и друго, што је, пошто је сама држава у немогућности да истражује и да врши ексгшоатацију, одбила људе и друштва, који имају могућности да рударским радовима обогате нашу земљу. Последњп је губитак већи много од првог и говцрп нротиву сваког резервисања. У крајњем случају држава би могла да се бави истражним радовима, који би резултатима могли капитал привући за рударство; но како је у нас мало технички јаког особља, и овај посао ваља оставити приватној иницијативи. Тешкоће су нашег рударства у немању спремног особља, које ће руковати рударским пословима. Главни мајстори у нас за откривање рудника и топионпчарство јесу странци. Попека поука, коју наши радници узгред добију од овнх страпаца ни из далека их не може оспособити за рударске послове. Задатак је државе да се постара да рударским школама, које ће посећивати раднпци рударскп о трошку државе и иојединих јачих мајдана, попуни ту празнину и спреми довољан кадар способних рударских радника. Како у нас има већ четири пет великих мајдана у којима ради по неколико стотнна радника, који се деле на непрофесионалне, оне који се привремено баве рударством и оне раднике, који мисле да им рударски посао буде стално занимање, у тим већпм рудннцима ваља одмах отворити ако не школе, оно зимске курсеве за опште и нрофесионално радничко образовање. Држава би друштву веће користи пружила, да се дапашње рударско одељење овим послом бави више но рударским инспекцијама, које су због великог броја послова, ко.ји се имају савладати, по све непотпуне. Овде као у свакој привредној грани ослонац је напредовању у нросвећивању масе. Рударским законом ваља уредитп радничко питање. Треба прописати односе између радника п повластичара рударских у погледу надница, часова рада, доба старостн радника, дневпог, ноћњег и прекоредног рада, штрајкова п другога из области радничког законодавства. Дело, књ. 48. 20