Delo

БАЛКАНСНА НРИЗА (СВРШЕТАК) III. Повређена у свом самољубљу п узнемирена због својих интереса, Русија одговори са свим онако као што треба. Извољски устаде да и он задобије један успех у железничкој политици. Beh одавно су мале балканске државе настојавале код Порте да добију извесне пруге потребне за њихово развиће: прилика је била добра да се човек заузме за њихове интересе, у толико више што је један од тих пројеката, од Дунава на Адрију, непосредно интересовао Русију, он би био најкраћи пут између њених' јужних облабти и Јадранског мора и довео би је у везу, преко Румуније, са Србијом и групом југо-словенских земаља. Две трасе биле су предложене и проучаване; избор једне или друге има осем техничког интереса још и нарочитог политичког интереса. Целом дужином преко Србије ова два пројекта се сливају у један; српска влада одавно је започела радове; једна секција је већ довршена. Пруга полази од Радујевца, на Дунаву, нешто мало северно од Неготина, на малој даљини од бугарске границе пошав уз воду. Између Радујевца и Праова пројектује се један велики мост на Дунаву, који ће омогућавати везивање са румунском мрежом код Крајове. Од Радујевца пруга иде тимочком долином, ирелази један планински ланац и долази у Ниш, где се сусреће с нругом из Солуна и оном из Софије—Цариграда. Тако би Ниш постао врло важна раскрсница железничких путева. Одатле се пруга упућује на југ и долази у Куршумлију, близу турске границе. А одатле се две трасе раздвајају. Ср-