Delo

34 Д Е Л 0 пројекта који иде њима у прилог. II кнез црногорски напустио је своје орловско гнездо на Цетињу да учини владарске походе; ишао је у Петроград и без сумње је настојавао код цара, чији га је отац, у једном тренутку разочарења, назвао „јединим пријатељем Русије“, да се усвоји северна траса која би задовољавала животне интересе Црне Горе и давала јој могућности да се извуче из аустријскнх менгела чија се два крака пружају дуж црногорских граница као да хоће да стегну и униште кнежевину. Но још једно питање интересује Црногорце. Бар са његовим пристаништем припада њима на основу 28 члана Берлинског уговора; али тај исти члан даје Аустрнји општину Спица (или Шпика) 4iija територија доминује Баром, и даје јој допуштење да врши „право приморске и санитарне полиције, како у Бару тако и дуж обале, посредством лаких обалских лађа“. То је као нека хнпотека аустриска на црногорско пристаниште. Има још једна хипотека, и она је на железнице: „Црна Гора споразумеће се с Аустро-Угарском о праву да сагради и одржава железнички пут нреко нове црногорске територије“. У рукама јаких такве хипотеке увек су биле средство за мешање у кући слабих. Може се мислити да је кнез Никола повео реч у Петрограду и о границама и о условнма под којима се Аустрија може користити овим својим правом. У сваком случају он је нашао упустава и савета од свог моћног пријатеља руског, да би определио своју политику за време кризе која почиње. Срби нестрпљиво очекују грађење пруге Дунав—Адрија; она би осигуравала излаз на Јадранско море њиховим свињама, воловима и шљивама; помогла би им да се одупру захтевима Аустро-Угарске; довела би их у везу с њиховом браћом у Старој Србији и Црној Гори. Талијани пак, са своје стране, надзју се да ће се створитн велики трговински ток између њихових земаља, дунавскпх држава и јужне Русије; за њихова вина, воћа, теста и све производе њихове све јаче индустрије они се нада1у да нађу једно врло добро тржиште у балканских државама; директним пловпдбама била би везана њихова пристаништа с крајном тачком ове железничке нруге, па ма где она била; они би на тај начин привукки један део трговине јужне Руснје, петролеум и жита румунска, земљорадничке производе српске. Они уображавају да већ виде како њихова земља служи као иосредпица између западне Европе и Истока, повлачећи шта више и француску робу, да је упути, преко васкрс-