Delo

РУСКЕ СТРЛНКЕ У ДРЖЛВПОЈ ДУМИ 405 гичним и да he храбро апеловати на аутократску власт због измене нзборнога закопа“. Али, као што мудро каже гроф, на несрећу „влада је изабрала другп пут, пут факултативних одлука сенатских“. Кнез Казаткин-Ростовскн изјавио је, да је био „оитимиста“; да он „верује да ако смо ми (илемство) једнодушни и енергични, влада he наћи пачина да упесе у закоп измене које јој ми покажемо.“ Извесно је, да су се неки другн чланови конгреса надалп у изборпе резултате есконтујући тако нромену, која се изненадно десила у душевном стању друштва; псто тако су они саветовали прндруживање „странци“ и енергично учешће у изборној борби. Али јаче мишљење беше, да би ово учешће остало безуспешно, ако би стари закон изборпн остао у сназн, и да је требало, према томе, добити нре свега измену овога закона“. Питање о распуштању друге Думе, говораше Зубпн, сумњиво је, јер се још пе зна да ли ће влада наћи довољан изговор да то оствари. Могућно је да Дума, захваљујући своме искуству из прогалости, ради нравилно и пристојпо такч. да она неће дати никаква изговора да је отпусте, н да ће на против, заштићена својим утицајем, којп је задобила захваљујући привидној легалности својих иоступака, продужити да нзрађује законе кобне за државу“. Овај песимизам још је боље показао Шилдер-Шулднер, којп се овако изражаваше: „Друга Дума се држи коректно. она ће се измиритп с владом и неће бити распуштена; а међутим „наши сгалешки интересн“ могу бити у супротности са нптересима владе“. Ето тако је више чланова племства, по сведоџби Нарпшкина, бнло дошло до овог закључка: „Оно што нама треба јесте рђава Дума, јер кад она буде потпуно дискредитована, распустиће је и обзнапиће нов изборни закон“. То наводи у неколико да се каже, да је боље било радитн да се Дума учипи колпко је могућно више рђава. Ову мисао је, у осталом, широко развио један члан конгреса, Пуришкјевић. „Господо, рекао је он, ми ћемо нотпомагати деспицу у нитањима где смо сигурни да победимо; алн тамо где смо немоћнн, ми нећемо допустити победу кадета, најопаснпјих непрнјатеља Русије. Боље је да већпна прнпадне крајњој левнцн „чија ће надмоћност довести до распуштања Думе“. Међутнм оптимизам најбоље информпсанпх чланова конгреса није био преварен. Пзборнн закон био је промењен и крајња деснпца имала је могућности да уђе у парламенат и да