Delo

БАЛКАНСКА КРНЗА 41 железницама и направио узбуну за коју знамо. Али после два дана, 29. јапуара, краљ Едуард, у својој иресгоној беседп, овако је довео питање на македонски терен: „Прилике у којима се налази македонско становнпштво ннсу поправљене. Чете разних народности продужавају своја пасиља и стварају ситуацију која задаје страха. Велике европске силе нису се споразумеле да поднесу турској влади један пројекат с циљем да се побољша стање ствари и да се коренито излече главни узроци нереда“. Произведено дејство било је велико не само због јаспоће говора којим се спомињу очајне прилике у којима живи Македонија и важност коју овај придаје британска влада, већ и због тврђења да је дужност „великих сила“ да нађу лека. Итакоје развој довршен: у место двеју „споразумних сила“, Аустрије и Руснје, од сад ће цео европски концерат примити на себе дело извођења рефорама; „мандат поверен специјално двема силама“ губи важност, и то констатује н сама руска нота од 24 марта; Велика Британија показује своју одлучност да прва учини што је потребно да би се дошло до једног решења у овоме смислу; она ће играти, тако рећи, улогу једне извиднице; а у случају нужде она ће умети да ради и сама. На неколико дана после престоне беседе, 3. марта, сер Едвард Греј предложио је свима кабинетима један програм који је садржавао ове четири тачке: 1. да трима македонским областима управља један генерални гувернер, који не би био турски поданнк, а био бн вероисповести хришћанске или мухамеданске, и који би могао битп смењен само по пристанку сила; 2. да би се задовољило самољубље султаново, цивилни агенти, чланови финансиске компсије и помоћници главног команданта жандармерије могу исто тако ступити у турску службу; 3. да жандармерија буде повећана и да се она употребљује у место турских трупа против револуционарних чета, а плату да добија из оних фондова из којих су до сада плаћане турске трупе; 4. ако би се смањио број турских војника, силе би зајемчиле целокупност и сигурност споља поседима султаповим. Подносећи великим силама такав програм, либералнн енглески кабинет извесно није себи ласкао да he он бити примљен без одлагања и без измене; он је нарочито хтео да покаже своју одлучност за увођење озбиљних и потпуних рефорама у