Delo

БАЛКАНСКА КРНЗА 45 у европском концерту нека размимонлажења, која оп уме с много вештине да пронађе и да повећа, да би тако провео своју личну политику, руски програм могао бн постати основа једног новог статуса погодног за Македонију и за балкапске државе које су непосредно заннтересоване њеном судбипом. Спгурност да ће султан остатп суверен Македоније, алн да ће потпуне реформе бити у Македопији извођене иод његовим впсоким ауторитетом а у исто време и под контролом евронском, такве је природе да може осигурати мнр на Балкану. У Европи има један иов елеменат који се не може измаћи оку доброг политичара као што је Абдул Хамид: силе су решене да једном сврше с тим македонским аферама који се вечито обнављају. Од пре шест година, истичући врло вештом игром једне велике силе нротив других, и остављајући у Македонији грчке и српске чете да бугарској „органнзацпји“ приреде пораз њиховом оружаном пропагандом и да тако увећају крваву анархију у којој се налазе ове несрећне области, султан је усиео да спречи триумф једне националне револуције и да створи такав утисак као да је уираво турски жандарм тај који не да хришћанима да се узајамно уништавају у Битољу, у Сконљу, или у Солуну, као на Светоме гробу; у главном дакле он је имао добити. Али та игра не може више трајати; Европа осећа да је обмањивана, и на крај је свог стрпљења; Русија и Епглеска имају јаких разлога штохоће да нађу једно решење које ће дејствовати умиравајући. На султану је сад да, примајући брзо и изводећи лојално рускн програм, да задовољство Европи, балканским државама1, на следствено и да обезбеди мир. 1 Укупно узевпш, Бугарска прпма рускп пројекат паглашујућп да европска комиспја, са седпштем у Солуеу, треба да пма моћп да пзблпза падзправа п извршпвање њенпх одлука. Србпја такође прпма, обраћајућп пажњу Европп — са свпм оправдапо — на потребу да се реформе нрошире п на све оне санџаке који су до сад билп искљученп из рефорама, а нарочпто на Ст. Србпју, где је анархија на свом врхунцу; она исто тако тражп п да српска црква буде прпзната у Отоманској пмперпјн онако као што су прпзнате цркве грчка п бугарска. Што се тпче Скузеса, грчког мпннстра спо.љнпх послова, он се изразпо, ако треба вероватп једном пнтервпју којп.је донела N'eue Freie Presse, за претходно огранпчавање сфера утпцаја у Македоппјп. Он се дакле враћа на онај 3 члан програма Мпрцштегског којп је једнодушно оглашен као штетан, те су га се одрекле баш п оне две спле које су га 1903 год. унеле у свој програм.