Delo

Н Е К Г 0 Л 0 3 II 359 умре у наручју својих другова и пријатеља. За Авдину смрт сазнало се у Београду још 5 у вече, а већ 6 децембра његови иријатељи и поштоваоци његова рада и дара, саставише одбор за пренос његова тела у Београд и сахрану. Томе одбору прпдружи се н одбор, којн је одредио министар просвете, и тако је његово тело већ 9 децембра било у Београду. Тога дана, око 10 часова кренуо се величанствен спровод од београдске џамије главним улицама београдским ка новом гробљу. Пред спомеником кнеза Мнхапла, а са позоришног балкона, одржао је г. Бранислав Нушић оироштајни говор, који је многима од присутних измамио сузе у очима. На спроводу је учествовала елита београдског грађанства: књпжевници, новипари, нар. посланици, сви муслимани из Београда, који су га носили чак до новог гробља, уметници, студенти и т. д. Авдо Карабеговић је рођен муслпман. Родпо се у Модричу у Босни 13 августа 1878 год. Отац му се звао Халим бег Карабеговић (умро 1893 г.) а мати Фатима ханума Мустајбеговић. Од наука свршио је после осн. школе у месту рођења још и два разреда руждије (грађанске школе) у Адапазару у Малој Азији, после је био две године у царском лицеју у Цариграду, а за тим је дошао у Алексинац и уписао се у I разр. учитељ. школе 1899 год. По свршетку I разреда он дође у Београд пријатељима, којих је имао пуно и једном нриликом пређе у Земун. Баш тих дана бејаше изашла једна његова родољубнва песма у Јанковој „Звезди“, и земунска полиција на миг шиијуна дохвати га, и спроведе право у Пешту, ради одслужења војничког рока. -У војсци је провео три године и ио, и ко зна да ли би и после тога времена био пуштен, јер због његова Србовања, непрестано му ствараху крпвпце н продужаваху рок служења у војсци, да није било његова великог нријатеља, пок. Аћима Чумића, који је сам лично ишао у Пешту, иједва ослободио Авду служења у војсци. Прн повратку из војске он за две године по нарочитом одобрењу положи испит из трн заостала разреда. 1905 године матурира за учитеља и одмах је био иостављен у Мали Зворник, на домаку своје тужне отаџбине, у ком је звању и умро. Авдо Карабегозић, био је нрви апостол оне идеје: „Брат је мио, које вјере био“. Он је с том идејом жнвео, с њом је це-