Delo

РАМОВ НЕЋАК 293 врсте и свакојаке за!>аве. Волео бих бити и убоги сиромашак, него да будем пребогат а да нимало не уживам. Али да се вратимо Расину. Овај човек био је богат само за људе које није познавао, и у време кад га више није било. Ја. Тако је, али оцењујте зло и добро. После хпљаду година сузе fce се за њим проливати, дивиће му се цео свет; он ће уливати човечност, сажаљење, нежност, људи ће питати ко је он био, из које земље, и пожелеће га Француској; због њега је страдало неколико људи којнх више нема, а о којима готово не водимо рачуна; нимало не треба да се бојимо ни његових порока ни његових мана. Без сумње било би боље да је од природе добио врлину доброг човека, са способностима великог човека. Он је као дрво због кога су се осушила неколика у његовој близини, и које је уништило биљке које су расле на његовом подножју; али које је свој врх пстерало небу нод облаке и јако се разгранало; оно је пружило хлада онима који су долазили, којн сад долазе и који ће долазити да се одморе око његовог величанственог стабла; оно непрестано рађа особпто слатке плодове. Желети је да је Волтер још био мио као г-ђа Дикло, простодушан као опат Трубле, нравичан као опат Оливе; али пошто то није било, онда ствар посматрајмо са гледишта у истини интересантног; заборавимо за један часак место које заузимамо у простору и времену, иогледајмо на будућа столећа, на најудаљенпје регионе, и на будућа покољења. Помислимо на добро свога рода; кад сами нисмо доста племенити, опростимо бар природи што је била паметнија од нас. Ако сипате хладну !јводу на главу Грејову, можда ћете угушити његову способност и таштину. Ако Волтера учините мање осетљивим за критику, он више неће умети да сиђе у душу Меропину, неће вас внше ганути. Он. Али кад је ирирода била исто тако моћна као паметна, зашто их нпје створила тако да буду и добри и велики ? Ја. Али зар не видите да ћете таквим резоновањем иокварити општи ред. и кад би овде на земљи све било изврсно, да не би ипак било ничег изврсног? Он. Имате право; главно је да ви и ја постојимо; све остало нек иде како иде. Најбољи норедак ствари по моме мпшљењу јест онај у коме морам живети, нека до ђавола иде и најсавршенији поредак на свету, ако мене нема у њему. Више волим