Delo

320 Д Е JI 0 чије су последице свуда биле исељавање домородаца. Нећу се овде миого заустављати на укинутим путовима у Боспи и Херцеговипи, којн су их везивали са Србијом и обе земље са Јадранским морем, јер је н то познато и то доста целом образованом западу, који ни сањати није могао, да ће Аустро-Угарска од Босне и Херцеговине за 30 година, од како траје њена окупација, направити овакав пустош. У овој ћу расправи изнети даље статистичке податке, колико нам на расположењу, стоје за рад Србије са Аустро-Угарском пре и после окупације, за везу Србије и Босне, и обе провинције са осталим земљама нашег полуострва и суседне монархије. Изнећемо даље све незгоде и репресалије, које је Аустро-Угарска према Србији предузимала за време трајања трговинских уговора, као и последњу борбу око грађења данашњег уговора, што чини прву фазу нашег економског ослобођења испод уплива аустро-угарског. Закључак ће ове раснраве бити у изнетим правнм и нужним условима за наше економско па и политичко напредовање. Изнећемо проблем у свој његовој опширности а и његова привремена решења, која могу донекле задовољити очекивање Европе да не буде заплета на Балкану. Ако се пак не буде изашло на сусрет ниједном решењу, које неће нашу егзистенцију доводити у зависност од Аустро-Угарске, онда ће судар бити ту и чинило се ма шта, он се избећи пеће моћи; јер где су битни иитереси физичког опстанка једног народа доведени у питање ту се много не размпшља на последице учињеног корака и Србија ће све чинити да за се ову загушљиву атмосферу здравијом замени. Овом расправом желим убедити читаоце, да је за економско напредовање Србије, ако жели остати Пијемонат Српства, идеја о царинском јединству са Аустро-Угарском судбоносна. Јединство је царинско потребно са балканским државама, за јачање Србије, и тамо је оправдано, јер то царинско јединство образују народи истог економског нивоа, те узајамне експлоатације неће моћи бити. Царинско јединство са Аустро-Угарском је ортаклук између капиталисте и радника у модерној индустрпјској периодп, између силног и богатог и слабог а још довољно неразвијеног народа. Привидно је царинско јединство било у првом нашем трговинском уговору од 1881 године, који је дао најбедније резултате нашег узајамног трговања. За јачање и сна-