Delo

СРБИЈА И АУСТРО-УГАРСКА У ОЧИ АНЕКСИЈЕ. Питање о анексији занимало је Аустро-Угарску одавно. Било је само тешко изабрати згодан моменат кад he се анексија прогласити, и тај је тренутак изабрат пред овим догађајима: уставним покретом у Турској, ненаоружаном Србијом и започетим савезом енглеско-руским. Вредно је овде истаћи неколико важних момената из блиске прошлости о раду АустроУгарске на Балкану а поглавито према Србији, за коју је позитивно уверена била да he најјачи протест уложити противу њеног бруталног акта. Кад је 1897 уговор између Аустро-Угарске и Русијезакључен и обновљен састанком у Мнрцштету (1902), углављен је аранжман за балканске ствари н ударен основ за реформну акцију великих сила у Македонији, да се по чл. 23. Берлинског Уговора створе услови за ред и поредак у тој покрајини Турске, у којој су били учестали нереди и крвопролића. После тих аранжмана дошао је рат Русије са Јапаном, који је Русију прилично оштетио, али је код западних сила, нарочито код Енглеске, пробудио осећање праве опасности од Немачке, најјачег савезника Аустро-Угарског. Прошле године почело се радити на новим реформама у Македонији, за што је нницијативу узела Енглеска. Учпњени су први кораци за споразум и савез Енглеско-Руски и одмах после ревалских састанака год. 1908 јавио се јула месеца исте год. младотурски покрет, који се завршно прокламовањем уставности. Тај покрет, вероватно је пашао постицаја код оних, којп нису најбоље гледали на нов реформни покрет и рад ветиких сила у Турској, као што је због своје природе био одобрен и поздрављен од Француске, Енглеске, Русије и Италије, које су виделе да је, и поред тога што је наперен против њиховог рада, ипак појава која се мора прихватити ради боље судбнне хрншћана у Турској. Обрт који