Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 343 венције, и надамо се, да ћемо у напредовању целе привреде, а поглавито сточарства земаљског показати боље и успешније резултате у будућности но што је случај био у прошлости. Србија неће у будућности имати ону опасну пропорцију од близу 50% од извоза стоке према осталим аграрним иродукатима, кад je извоз стоке за Аустро-Угарску био нелимитиран, и свакога дана гледати и страховати, да забрана пзвоза стоке не дође. Србија може имати у будућности и већн бро.ј стоке и боље, али ue зависећи од једне пијаце, неће никада наслањати уговоре трговинске на тајне конвепције политичке. II Србија је од постанка свог као државе у почетку нрошлога века била извозннк свиња и волова у Аустро Угарску. Цео перпод, све готово до 1885 године, док није бпло железнпце за извоз угојеније стоке, Србија је извозила из своје земље палоцнје и неугојене волове. Ненасељеност земаљска, велики број утрпна, попаша и сувата, пружале су у првим данима натријархалне периоде наше, могућност рада са извозом најлошије живе стоке. Број свиња је извезених годишње прелазио 200.000 али се за то није добијало ни 3—4 милиона динара. Тај пзвозни артикал носио је у себп само оно што су наше шуме могле одгајити; у тим свињама није било хране, продуковане напором нашег света, нити ]е његовом вештином гајења и неговања допрпнето што квалитету њиховОхМ. То је без мало била добит у нашем трговању, која се мало разликовала од добити на извозу лова земаљског. Погранични крајеви наши поред Саве и Дунава, како је парна пловидба почела пре 1885 године а било некаквих железница у Аустрији, које су могле примити стоку из пограничних наших округа, показнвали су успеха у квалитету стоке раније од других крајева наше отаџбине, који су извесне успехе у сточарству тек онда постићи могли кад је прва железница кроз Срби.ју прошла, а то је тек од 1885-те године. Још и данас удаљени крајеви од главне пруге имају по све лош сој свиња и говеда п та је прпвредна грана у њих у највећем назадку.