Delo

АНА КАРЕЊИНА 351 „Ја не могу бити несрећан због тога, што је једна презрена женска учпнила злочин; ја морам само наћи најбољи излаз из овог тешког положаја, у који ме она ставља. И ја ћу га наћи,“ говорио је он у себи, мрштећн се све више и више. „Нисам ја први, нити ћу битн иоследњи.“ И, не говорећи о историјским примерима, почевши од Менелаја, кога нам је свима у паметн освежио и обновио комад Прекрасна Јелена, читав низ случајева савременог неверства жена вишега света појави се у уобразиљи Алексија Александровича. „Дарјалов, Полтавски, кнез Карибанов, гроф Паскудин, Драм... Да, и Драм... тако частан и вредан човек... Семјонов, Чагин, Сигоњин,“ сећао се Алексије Александрович. „Ма да некакав глупн riclicule пада на ове људе, али ја никад нисам видео у томе ништа друго осим несреће, којој сам увек caocehao,“ рече у себи Алексије Александрович, премда то и није била истипа, јер он никад није саосећао несрећама ове врсте, него је у толико више себе ценио, у колпко су чешћи били примерн неверства жена својим мужевима. „То је несрећа, која може снаћи свакога, и та је несрећа постигла и мене. Ствар је само у томе, како да се на најбољи начип поднесе овај положај“. И оп поче претресати подробности начина дејстава оних људи, који су бивали у таком истом положају, као и он. „Дарјалов се тукао на двобоју...“ — Двобој је у младости особито иривлачио мисли Алексија Александровича, баш стога што је био физички плаш.љив човек и што је то добро знао. Алекснје Алексапдровпч није могао без страха помислити о пиштољу, управљеном на њега и никад у животу никакво оружје није употребљавао. Тај страх га је још из младости често принуђавао да мисли о двобоју и да замишља себе у положају, у коме је живот био у опасности. Постигавши успех и дошав до чврстог ноложаја у животу, он је давно заборавио за тај осећај; али навика осећаја избилаје опет на површину, и страх због своје плашљивости и сад се показао тако силан, да је Алексије Александрович дуго и свестрано размишљао и миловао мишљу пнтање о двобоју, ма да је унапред знао да он ни у ком случају неће поћи на двобој. „Наше је друштво, без сумње, још тако дивље (а не као у Енглеској), да ће врло многи“ — међу тима многима били су и они, чије је мишљење Алексије Александрович особито ценио — „погледати на двобој с добре стране; али какав ће се