Delo

354 Д Е Л 0 убеђења, да је био само један излаз — задржати је код себе, сакривши од света све што се догодило и употребити све од њега завпсне мере за прекид њених љубавних односа, а што је главно — то ни пред самим собом није признавао — казнити је. „Ја јој морам саопштнти своју одлуку, да сам, размисливши о оном тешком положају, у који је она поставила породнцу. дошао до уверења да he сви други излази и по једну и по другу страну бити гори од спољашњега status quo, и да сам ово последње готов да одржавам само под строгом погодбом, да вољу моју мора испуњавати, то јест, прекинути односе са љубавником". У прилог те одлуке, кад је већ била коначно примљена, Алексију Александровичу паде на памет још једна важна мисао. „Само при оваквој одлуци ја поступам сагласно с религијом“, рече он у себи, „само оваквом одлуком ја не одбацујем од себе преступну жену, већ јој дајем могућност да се поправи и чак — ма како да ће ми то бити тешко — посве ћујем део своје снаге на њено спасење и поправку“. Премда је Алексије Александрович н знао, да не може имати на жену моралног утицаја, да од целог тог пок.ушаја поправке неће бити ништа, осим лажи; премда није, преживљујући ове тешке тренутке, ни једанпут помислио да потражи руководства у религији, — сада чак, кад се његова одлука подударила са захтевима (како се њему учинило) религпје, ова религиозна санкција његове одлуке давала му је потпуно задовољење и у неколико спокојство. Прпјатно му је било мислити, да и у овом тако важном животном послу неће нико бити у стању да каже, да он није поступио сагласно са правилима оне религпје, чију је заставу ОЕ увек високо држао усред опште охладнелости и равнодушности. Размишљајући о даљим подробностима, Алекснје Александрович није чак впдео, зашто његови односи према жени нису могли остати готово онакви исти као и пређе. Нема сумње, он никад неће битп у стању вратити јој своје поштовање, али није било и није могло бити никаквих разлога за растројство свога живота и патње, услед тога што је она била рђава и неверна жена. „Да, проћп ће време, време које све уређује и успоставпће се пређашњи односи“, рече у себи Алексије Александрович, „то јест, успоставиће се у толико, да ја нећу осећати растројство у току свога живота. Она мора бити несрећна, алп ја нисам крнв и стога ја не могу бити несрећан *.