Delo

368 Д Е Л 0 ћавам, — рече Ана, за коју је лаж, пначе одвратна њено.ј nj роди, иостала пе само проста и природна у друштву, него је чак чинила задовољство. Зашто је она казала то што i једног секунда није ни мислила, она ннкако не би могла об снити. Она је то казала једино из тога разлога: пошто Вронс неће доћи, онда треба осигурати себи слободу и постарати да га на неки начин види. Али зашто је баш именовала ста дворкињу Вреде, која јој је била потребна толико исто, колг и многи други, она не бп могла објаснпти, а међу тим као н се доцније показало, измишљајући најлукавија срества за станак с Вронским, она није могла смислити ништа боље одто — Не, ја вас нипошто нећу пустити, — одговори Бет пажљиво загледајући Ани у лице. — То би ме, збиља, ув дило, кад вас не бих волела. Као да се бојите, да вас м> друштво не компромитује. Молим, донесите нам чај у малу стинску собу, — рече она, зажмиривши очима, као увек, п обраћању лакеју. Узевши од њега писамце, она га прочита. — Алексије нам је учинио лажан скок,1 — рече она француском, — он пише да не може доћи, — додаде она 1 ким природним простим тоном, као да јој никад није ни moi доћи у главу, да је Вронски имао за Ану неки други знан осим игре крокета. Ана је знала да Бетси све зна, али слун јући, како је пред њом говорила о Вронском, она се увек тренутак убеђивала да она нпшта не зна. — А! — равнодушно рече Ана, као слабо интересују се тиме и нродужи, осмејкујући се. — Како може ваше друип некога компромитовати? Ова игра речима, ово прикривање тајне, имало је за Ai као и за све женске, велике дражи. Но њу нпје примамљива неопходност прикривања, нити цпљ ради којега се прикрива. њу је занимао и заносио сам процес прикрпвања. — Ја не могу бити већа католичкиња од римског nai — рече она. — Стремов и Лиза Меркалова — то је елита елг друштвене. Затим, они су примљени свуда и ј а — она naj чито нагласн то ја — никад нисам била строга и нетрпљш Просто немам кад. 1 француска конструкцпја реченице, што значи: није испунио дату реч.