Delo

116 Д Е Л 0 Када се зеа да је данашња Управа укпнула, и ако ue смем pehn излншне, несумњиво за трупу одвећ заморне наро. дне предстазе четвртком по подпе; када се зна да је укинута т. зв. доплата; када се зна да је тантијема српским драмским иисцпма одлучним повећавањем српскога репертоара подигнута до впсине на којој до данас још никад није бнла; када се зна да је редовним и сталним члановнма дават (н још се даје) сталпн хонорар за дневне представе, ако су заузети и у вечерњој; када се зна да је Глумачком Пензионом Фонду 1907 год. дато 2000 динара ванредие помоћи из позорпшног суфицита; када се зна да је повећапо и представљачко и техничко особље; када се зна да је плата глумачког особља повишепа, за 4 год., са 25% онда је „несвесност ситуације“ (атрибут који г. Грол даје дапашњој Управи) скидање сво.је перушке и нетражено кићење ни крнвпх ни дужних. Излагати историју меморандума представљачког особља о повишицама плата, и ако пе би било излишно, несумњиво је превремено. Резултат је ипак познат: несносно стање прекинуто је једном солуцпјом, која је била најпотребннја средина између тога стања п глумачких захтева. Можда је било и погрешака (у добром нли у рђавом смиелу, с једне или с друге стране), али стоји несумњив факат да су односи ступили у свој нормалан ток. — Тврдити, и поред тога факта, даје носледње глумачке новишице одредио „задушпо-демагошко-бирократскн систем“, значи свесно представљатн стварп какве оне доиста нису. Кад се зна да је глумачки меморандум (предат још Управи у којој је био драматург г. Грол) створио скоро немогуће односе између Управе итрупе, те је било потребно, у крајним граннцама, или затворити позориште илп испунити захтеве меморапдума, — ни мало није оправдапо тврднти да солуцијом тога питања пису задовољенн „пи најоправданији захтеви глумаца“, пошто је н г. Гролу врло добро познато да је то пнтање решено компромисом, макар и нрећутним, јер су Управине одлуке о захтевима потпуно примењене, те је поново наступило потребно и жељепо стање. Говоритн о томе факту онако како говори г. Грол, не може ми бити нн разумљиво ни оправдано. Друга би ствар била када би г. Грол замерао данашњој Управи што је наслеђено пезадовољство лечила на начпп којп је изабрала н применила, а ннје га одлучила било потпуним извршењем меморандума или затварањем позоришта. 0 томе би се могло до-