Delo

КЊИГА 51. СВЕСКА 2. Д Е Л 0 МАЈ, 1S09. ГО-ДИНЕ Ј У Д А Hoh. Нод мрачним крилом Сионских бедема Ко се оно вуче ко очајна сенка? Гробни задах бије, јел то сабласт нема Што крвавих зуба жртву жељно чека? Јерусалим спава. С Маслинове Горе Тек зашуми ветрић, ал све тише, тише; Једна звезда само трепти одозгоре, Трепти, али и њу облачине скрише. Јерусалим спава; а сенка очајна Као мрак се вуче од брега до брега, Страх и мржња бије са лица окајна, То издајник Јуда од Голготе бега. Бега, али нигде ни мира ни станка, Ни узглавља где би одахнуо бедно; Пред погледом стрвним бледи без престанка Крвава Голгота и Раснеће једно. А он иде, иде, неуморно бега; Дан за даном трне н у мрак се гаси, II векови дуги помреше нре њега, А проклетој души не гасе се часи. II векови многи прохујаше летом, Сваки с једним Христом и по једннм Јудом, У невиној крви нрашталн се светом, С крвавим Распећем над мртвачкнм брдом. А нздајник Јуда још и данас ходи. Од града до града свој пољубац носи Дело, књ. 51. 9