Delo

138 Д Е Л 0 Годишњи прнраштај становника између обе поменуте пописне године износио је У Бугарској У Србији свега у проц. свега У проц. по варошпма . . . 10.987 1-66 6.455 225 по селпма .... 43.209 1-63 26.637 Г42 у опште. • . . . 54.196 Г64 33.092 Г53 Ови проценти прираштаја показују, да разлика између Бугарске и Србије у овом погледу није тако велика. Међутим пада у очи, да је у Бугарској прпраштај становништва готово подједнак, како по варошима тако и по селима. Ово је доказ, да су тамо економске прилике много сталније него у Србији. Тамо је сељакање много ређе него у Србији. Сеоба је готово свагда само од штете за онога који се сели. Немаштина нагони сељака да се сели у варош. За варош ови досељеницп нису никаква добит, јер досељеници не могу наћи у нашим варошима сталнога рада, зато што немамо великих индустријских завода. Услед овог исељавања проценат прираштаја по селима много је мањи у Србији него у Бугарској. Од сељана долази у вароши мушких много више него женских. Кад бп овај проценат прираштаја остао сталан, онда би се становништво удвојило у Србији за 45‘5 а у Бугарској за 42*5 година. 2. Дома&инства — породице Занимљиви су податцп о домаћинствима1 (Menage, Haushaltung). По попнсу од 1900 године било је домаћинства У Бугарској У Србијп свега у проц. свега у проц. са једним чланом . . . 25.110 3-78 12.287 3-06 са 2—5 чланова . . . . 215.473 32-40 180.897 4510 са 5—10 чланова . . 374.626 5632 172.684 43-05 са више чланова . . . . 49.939 7-50 35.225 8-79 у опште

. . 665.148 100-00 401.093 100-00 1 Као домаћпнство узимамо оне становнике, којп уједној кући станују, без слугу, гостију и других, којп су се о попису у кући затекли, дакле само породицу илп задругу. У Даничићеву Rečnikn hrvatskoga ili srpskoga jezika (део II стрна 618 б) код речи домаћппство означава се живљење с ким у пстом дому. II Бугарп употребилп су ову реч у том смислу, у ком је овде узета.