Delo

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 143 У округу по варошима по селима у опште од 1000 становника смедеревском 60 108 168 14 тимочком . . . 75 148 223 1-7 топличком . . . 8 1.131 1.139 12-5 ужичком . . . 6 6 о-о у Београду . . 275 275 2-9 свега 1.120 3.474 4.534 1-8 Досељених из Бугарске има највише у топличком округу, затим у пиротском и врањском. У нишком округу ових досељеника је много мање. Приличпо су заступљена још у два погранична округа: крајинском и тимочком. Нема сумње да су ови досељеници Срби а не Бугарп, јер то доказује најбоље њихов велики проценат у топличком округу. Да видимо каква је сексуална размера код домородаца п стран ца у Бугарској и у Србији. На 1000 мушких долазнло је женских код домородаца код странаца у Бугарској У Србији у Бугарској у Србпј по варошима 972 744 561 812 uo селима 974 986 665 773 у опште . . 973 952 611 792 Према томе у Србији је женских код домородаца мање а код странаца — досељеника напротив више него у Бугарској и то како по варошима тако и по селима. То значи, да у Србији има странаца с породицама више а самаца мање него у Бугарској. 4. Матерњи језик По матерњем језику подељено је становништво краљевине Бугарске на десет група, и на једпу групу с непознатнм матерњнм језиком.1 Године 1900 било је у Бугарској становннка, којнма је матерњп језпк по варошпма по селпма у опште бугарскп 535*147 2,352.713 2.887.860 турскп 87.690 451 966 539.656 јеврејскп 31.389 1.1S4 32.573 1 Рубрпка „непозпатп4* врло често јавља се у бугарској статпетпцп. п то је убедљпв доказ, да така статпстпка много не вредп. Тешко је зампслитп да неко прп поппсу не уме казатп место — плп државу — свога рођења, плп да незна свој матерњп језпк.